Неколико љетњих дана у марту и априлу дјелује као довољан разлог да се становници запитају - шта ли нас тек чека у јулу и августу. Новија истраживања наших научника показују да су поједини дијелови великих градова попут Београда у љетњим мјесецима и до седам степени топлији од неких других, а разлику прави количина зеленила у њима.
Истраживања рађена посљедњих година показују константан тренд раста просјечних и максималних температура у Београду. У појединим дијеловима престонице температура у љетњим мјесецима зна да буде виша за неколико степени од остатка града. И док неки за то криве климатске промјене, дио грађана узрок види у претјераној градњи у већ изграђеним насељима.
За 2024. годину најављују да ће бити гора од претходне када је врућина у питању. Падавине ће, према прогнозама, бити у вишегодишњем просјеку, а очекују се и повремени јутарњи мразеви.
Према прогнозама за 2024. годину, очекује се губитак годишњих доба, равномјернија расподјела падавина и чешћи екстремни догађаји попут олуја.
"Клима се и у погледу температуре, такође, промијенила. Напоменућу да се 2023. води као рекордна. Већ је израчунато да је достигла рекорд и премашила 2016. годину. Узрок томе је производња гасова са ефектом стаклене баште, који је производ људских активности и нашег модерног живота. Мислимо да се атмосфера загријала један степен у односу на тај прединдустријски период, тачније у односу на другу половину 19. вијека" истиче Сузана Путниковић, метеоролог Института за метеорологију.
"Као што сам напоменула, 2023. је била рекордна година, али по садашњим прогнозама 2024. ће бити још топлија и можда ће прећи тих чувених један и по степен. Изгубићемо сезоналност, значи нећемо више имати сезоне, да нам буду падавине колико толико равномјерно распоређене," каже она.
Екстремни временски догађаји и суперћелијске олује
Путниковић истиче да су суперћелијске олује, које су захватиле цијели регион претходног љета, познате стручњацима, и представљају један од најразорнијих типова олуја.
Ове олује могу произвести торнадо, велике количине падавина и град. Узрок њиховог настанка лежи у воденој пари, а такви екстремни догађаји ће, према прогнозама, постати све чешћи и агресивнији.
"Суперћелијска олуја није неки непознат појам нама метеоролозима. Значи, то је само једна од типова олуја која постоје. Значи, постоје и те једноћелијске, такозване вишећелијске олује и те суперћелијске олује. Оне су најразорније и због тога смо из њих могли да видимо и торнада и те велике количине падавина и оне производе зрна града. Узрок томе, као што сам рекла, јесте водена пара," каже она.
(Мондо/АТВ)
