Занати који су све више на цијени привукли су и пажњу свршених основаца, па је тако, за разлику од ранијих година, када се на занате уписивао мали број ученика, ове године интересовање за дефицитарна занимања много веће.
Према подацима Министарства просвјете и културе Републике Српске, у овој школској години уписано је 627 ученика у дефицитарна занимања, док се лани за занимања из ове категорије одлучио 531 ученик.
"Највеће интересовање ученика влада за занимања бравар-заваривач, кувар, електричар-електроинсталатер, конобар, возач моторних возила и дизајнер модни техничар", истакли су у надлежном министарству за "Независне новине".
Да је интересовање за дефицитарним занатима у порасту, потврдио је и Борис Спасојевић, директор Угоститељско-трговинско-туристичке школе у Бањалуци, наводећи да су ове године уписали 26 ученика у одјељење кувара и исто толико у одјељење конобара.
"Практична настава се одвија у врло квалитетним кабинетима школе и у ресторану школе, тако да ученици имају добру практичну наставу. У вишим разреднима могу да похађају практичну наставу у неким од туристичких објеката", истакао је Спасојевић.
Он наводи да су стипендије за ученике, као и добре плате у будућности, само неки од разлога веће заинтересованости за ова занимања.
"Мислим да све то подједнако даје резултате и ако се са том праксом настави, мислим да неће бити проблема за дефицитарна занимања. То је пут да се све већи број ученика упише на такозвана радничка занимања. Мислим да је то перспектива и за ученике, и за родитеље, а и за привреду цијеле Републике Српске", истиче он за "Независне новине".
И Сузана Шврака, директорица Центра средњих школа "Иво Андрић" Прњавор, истиче да плаћена пракса, стипендије, али и брзо запослење привлаче ученике.
"Ми смо расписали конкурс за пола одјељења, односно за 12 ученика, занимања бравар-заваривач, међутим како нам се приликом уписа јавио већи број ученика за упис, тражили смо проширење броја ученика у том одјељењу, тако да се тренутно у том одјељењу школује 14 ученика", наводи Шврака за "Независне новине".
Како говори, на дефицитарна занимања уписују се и ученици са завидним просјеком.
"У првом разреду практичну наставу обављају у машинској радионици наше школе, а у другом и трећем разреду планирамо, као и до сада, да потпишемо уговоре са привредним субјектима на подручју града", објашњава она.
Саша Аћић, директор Уније удружења послодаваца Републике Српске, жели да вјерује да је одлука ученика за уписивање на дефицитарна занимања заснована на потребама послодаваца на локалним тржиштима.
"Уколико је то тако, онда је то добро и у наредним годинама се сигурно може очекивати да ће и родитељи и ученици боље скенирати потребе рада, јер ће и послодавци квалитетније комуницирати према њима", рекао је Аћић за "Независне новине".
Како наводи, реално је очекивати да ће и у наредним годинама број ученика уписаних у ова занимања бити све већи, али да ће и даље бити потребе и за страним радницима.
У Министарству су објаснили да се листа дефицитарних занимања дефинише у складу са приједлозима јединица локалне самоуправе и привреде у тим мјестима. У овој школској години утврђено је 19 таквих занимања, у 36 школа и 22 јединице локалне самоуправе.
Такође, подсјетили су да Влада Српске већ три године обезбјеђује ученицима прве године дефицитарних занимања стипендије у износу од 100 КМ и покрива трошкове превоза од куће до школе, за шта је до сада исплаћено више од 2,2 милиона марака.
