Србију је јуче захватило ново погоршање времена, у склопу циклона и хладног фронта, који се премјештају преко нашег подручја.
У склопу овог погоршања поново су се јављали грмљавински процеси, који нису уобичајена појава у овом дијелу године, па се поставља питање откуд грмљавина у новембру?
Грмљавински процеси и пљусковите падавине у Србији се везују углавном за топлији дио године (април - октобар), а нарочито за прољеће и љето. У овом дијелу године грмљавински процеси најчешће и најинтензивније су током маја и јуна, односно крајем прољећа и почетком љета.
Током прољећа и љета копно европско копно, па и Србија загријавају се знатно брже него околне водене површине (Атлантик, Медитеран и друга мора и језера), па су копнене површине знатно топлије од водених.
Усљед овакве температурне расподјеле, виши притисак формира се над воденим површинама, а нижи над копненим, што доводи до такве циркулације да ваздух струји од водених површина према копну, а у нашим ширинама зато најчешће преовладавају западна струјања.
Када свјежији ваздух са Атлантика или Медитерана доспије на загријано копно, ваздушна маса над копном постаје доста нестабилнија и долази до стварања олујних облака (кумулонимбуса), који условљавају пљусковите падавине и грмљавинске процесе, неријетко град и друге непогоде (торнадо).
Ово је само један од начина настанка грмљавине и оне се дешавају унутар ваздушне масе, углавном у прољеће и љети, а најинитензивније су послије подне. У тропским предјелима могу се јавити било када током године.
Други и не тако риједак случај грмљавине везује се за продоре хладних фронтова.
Хладни фронтови су веома честа појава током већег дијела године у Србији, а доспијевају са Алпа, Атлантика и Медитерна.
Хладни фронтови раздвајају двије ваздушне масе, веома хладну и веома топлу, а дуж фронта ове двије ваздушне масе се сусрећу и тада се топли ваздух подвлачи испод хладног у виду клина, што доводи да се дуж фронта јаве кумулонимбуси, па да падавине буду праћене грмљавином.
Не мора увијек грмљавина да се јави уз хладни фронт, а њено јављање тада зависи од бројних фактора, а и тада се најчешће јављају у љетњем дијелу године, а зими скоро никада или веома ријетко, бар када је о Србији ријеч или дубоко унутар копна.
Грмљавина у новембарским данима у дијеловима Србије посљедица је продора веома израженог хладног фронта, који се премјештао преко Србије и условио продор веома хладне ваздушне масе, изнад претходне топлије.
Ово је био чест случај ове јесени, а разлог је и више него топлија јесен, уз вријеме налик прољећном. Што више температура, више влаге у атмосфери и бољи су услови за настанак грмљавине, што није уобичајено за наше јесени, које су у просјеку прохладне, ако изузмемо топао септембар, али често сув, односно са мање падавина.
Овај дио године резервисан је у Србији за први снијег у просјеку у многим предјелима, а не за грмљавинске процесе и активности, као ни за пљусковите падавине, јер у овом дијелу године падају углавним падавине умјереног и слабијег, али дуготрајнијег карактера из нимбостратуса, који нису толико вертикално развијени као кумулонимбуси, али су знатно више развијенији хоризонатално и то реда величине више стотина километара (кумулонибуси иду и преко 15 км увис, али су хоризонтално реда величине десетак километара, неријетко и мање, а само дуж развијених линија нестабилности некада у дужини и више стотина километара).
Данашњи пљускови са грмљавином могли би бити и посљедња таква појава ове године, јер полако идемо ка зимском и знатно хладнијем дијелу године, када су ове појаве заиста веома ријетке у Србији, али се догађало да грми и усред зиме, односно увијек када се створе повољни услови за то.
Гдје се грмљавина најчешће јавља зими?
У тропским предјелима грмљавина је скоро свакодневна појава, како у временској прогнози, тако и у природи. Али постоје мјеста у свету гдје често грми и у зимском дијелу године.
У нашим предјелима то је случај у предјелима уз Јадранско и Медитеранско море, јер је водена површина тада знатно топлија од околног хладног копна.
Како љети, тако и зими, ваздушна маса наиласком на високе планине, уздижи се и хлади, долази до кондензације и стварања орографских облака и падавина, па и грмљавина, а у зимском дијелу године тада снијег може бити праћен грмљавином.
Дакле, грмљавина се може јавити и при температурама испод 0 степени, уз снијег.
Најчешћа таква појава догађа се у Јапану. У зимском дијелу године ледене и суве ваздушне масе под утицајем Сибирског антицклона струје са сјевероистока Азије, гдје се температуре спуштају испод -50 степени преко Јапанског мора према Јапану.
У том дијелу године Јапанско море, иако хладно, знатно је топлије од ледене ваздушне масе која струји преко њега и долази до кондензације и стварања облачности и обилних падавина, често и грмљавине.
Најобилније падавине тада се јављају уз источну обалу Јапана и скоро свакодневно падају киша и снијег, уз грмљавину, док Хокаидо, највеће острво на сјеверу Јапана затрпава вишеметарски снијег.
Због ове појаве, снијег се у овом дијелу свијета јавља знатно јужније у односу на остатак свијета, а то је исто као да снијег пада на сјеверу Египта. Ове ваздушне масе донесу обилне падавине источној обали Јапана и планинским падинама ка истоку, док западнија страна као и западна обала Јапна, односно пацифичка обала остану суве и без падавина, преноси "Курир".
Овакав случај може да се догоди у Сјеверној Америци преласком ледене ваздушне масе преко Великих језера или у Европи преласком ледене ваздушне масе преко Црног мора (снијег и грмљавина тада завеју сјеверну Турску и Истанбул), преко Јадранског мора (снијег са грмљавином завеје јадранску обалу Италије), преко Егејског мора (снијег са грмљавином завеје популарна грчка острва у Егејском мору и источну обалу Грчке, као и шире подручје Атине) или преко Сјеверног мора (снијег са грмљавином тада завеје источну и јужну обалу Енглеске).
Грмљавина зими могућа је и у Србији, али је веома ријетка појава, али догађало се да и у Србији снијег буде праћен грмљавином.
