Афричка куга драстично је смањила сточни фонд свиња, али и повећала потражњу за јагњадима. Већу потражњу обично прати и повећање цијене, па се у Семберији јагњад по килограму живе ваге продају за 8,5 марака, овце су 4,5 КМ, а овнови по 6 марака, што је за више од 30 одсто у односу на исти период прошле године.
Због мање понуде прасића, процјењује се да ће торови са овим животињама бити испражњени током предстојећих празника.
Миодраг Миљановић из Горњег Драгаљевца један је од највећих узгајивача оваца у Семберији. Након што је фирма у којој је радио прије 35 година отишла у стечај, почео је са 40 грла, а сада у стаду има 300 оваца.
Од овчарства каже, заради пристојну плату и солидно живи.
“Наишли су неки чобани кроз село и ја сам узео пар јагњади. Нисам тада ни мислио да ћу се бавити овчарством. Али мало, по мало, нашао сам рачуницу. А волим животиње и природу па ми није тешко“, каже за ИнфоБијељина Мишо.
Због отпорности на лоше временске услове и болести, као и одличног квалитета меса, опредијелио се за праменку.
“Углавном су на испаши. На овом брдско - равничарском подручју, у подножју Мајевице, има доста хране, а комшије воле кад доведем стадо јер им тако очисте њиву. Сад користим за испашу 50 дунума, а и вријеме је послужило јер нема снијега. Кад затреба додам и мало концентроване хране. Нема неког посла око њих. Није карактеристично за праменке, али знају да се јагње два пута годишње, и то по двоје па чак и више јагњади. А ова пасмина је тражена јер има врло квалитетно месо па се јагањци лако и брзо распродају. Ја сам већ своје продао а оставио сам само матично стадо“, прича овај овчар.
Ни уграђен пејсмејкер, овог шездесетједногодишњака који је по струци пољопривредни техничар, није спријечио да напусти овчарство.
Вјерни помагач му је пас који је од миља добио име Мали и може да замијени два пастира.
Подстицаји које остварује добро дођу за набавку хране, витамина и ветеринарске услуге. Вуна је некада доносила 10 до 15 одсто дохотка, сада је баца. Нико је не жели ни за поклон, па Мишо настоји да јој нађе намјену.
“Могу да је користе фасадери за изолацију објеката, могу и воћари да њом штите стабла, а вуна се љети натопи водом и стави код стабала те користи као резервоар влаге“, каже овај пољопривредник.
Синови му помажу, сију и обезбјеђују храну, али није сигуран да ће наставити да се баве овчарством. Он се неће одрећи свог стада док га здравље служи. Ово му је једини извор прихода док не напуни 65 година када ће остварити право на старосну пензију.
Три пута је на сајмовима пољопривреде у Бијељини освајао златне медаље и шампионске титуле, али ипак највеће задовољство му доноси боравак у природи и осјећај слободе, без притиска и стреса.
