У посљедњих пар дана забиљежено је неколико земљотреса како у БиХ, тако и у региону.
Сарајевско подручје прије неколико дана потресла су два земљотреса, јачи је био магнитуде 4,2 по Рихтеру.
.webp)
Шире дубровачко подручје су цијелу недјељу погађали умјерено јаки земљотреси.
Задњи, у петак, 23. фебруара је погодио подручје поред Мљета јачином 4,9 степени по Рихтеру. Прије тога, кажу подаци ЕСМЦ-а, три су затресла Пељешац и Неум – најјачи је био 3,8 степени - а потом је суботу, 24. фебруара један затресао околину албанског града Елбасана 200 километара даље.
.webp)
Сеизмолозима је добро позната грађа и тектоника Јадранске микроплоче и њених активних рубова. Управо Дубровник лежи на граници некадашње тзв. Адриа плоче која је некада била пуно већа, а данас је разним процесима "поједена" и спала на величину Јадранског мора. Дубровачко подручје познато је по снажним потресима (најпознатији у 17. вијеку узроковао је катастрофу).
Шта се сада догађа на том подручју, да ли је дошло до активације, буђења Јадранске микроплоче, открила Инес Иванчић, сеизмолог из Загреба. Она каже "нема никаквог буђења, све је то уобичајено".
"То подручје у Јадранском мору је једно од сеизмички најактивнијих подручја. Активност тамо није необична, а како су епицентри типично дубоко у мору, могу се тек осјетити на обали. Дакле, нема никаквог буђења, потреси су тамо уобичајени, а оно што непрестано наглашавамо и понављамо јесте да их је ипак немогуће предвидјети", каже она.
Она нерадо говори о могућности великог, разорног земљотреса који би следио серију мањих. Спомиње дубровачки земљотрес из 1667. године, као и стонски из 1996. године, оба више од пет степени по Рихтеру, као примјере могућих јаких земљотреса.
"Имамо доста података и дугу сеизмолошку традицију. Оно што сигурно знамо јесте да ће потреса бити, али којим интензитетом тешко је предвиђати. Очекивано, након петрињског земљотреса сви су сада још увијек јако осјетљиви на подрхтавање па и на потресе који су доста удаљени од обале", закључује, преноси Јутарњи.
.webp)
.webp)
.webp)
