Метеоролог аматер Марко Чубрило, објавио је дугорочну временску прогнозу за зиму 2024/2025. годину. Он притом напомиње да због велике нестабилности у симулацијама прогностичких модела вјероватноћа остварења не иде преко 60 одсто и да ће се све прецизније знати како вријеме буде одмицало.
Дугорочна прогноза за зиму
Зима хладнија од посљедњих пет, шест година, али у односу на прошлих 40 година мало изнад просјека. Релативно рани почетак зиме, врло промјенљив децембар.
Најхладнији дио зиме од краја децембра до почетка фебруара. Прва половина фебруара промјенљива, затим отопљење и рани долазак прољећа. Повратак хладног времена могућ почетком марта.
Знатно боља ски-сезона на планинама региона (посебно БиХ, Црне Горе и Србије) уз дуже одржавање сњежног покривача од 45 до 65 дана, преноси Мондо.
У низијама (испод 500 мнв) такође више снијега у просјеку од 15 до 25 дана. Честе смјене тихих са врло вјетровитим епизодама.
Најјачи мразеви вјероватно у јануару у неколико наврата и испод -15 степени Целзијуса. Највећи број ледених дана у јануару.
За разлику од ранијих зима без необично топлог децембра температура чак и мало испод просјека уз чешћу појаву снијега.
Зима хладнија него раније, али не екстремна
"Главне температуре одлике светског мора који ће обиљежити зиму пред нама су: веома слаба, централно позиционирана Ла Ниња, готово на ивици ЕНСО неутралног стања, у најхладнијем периоду вјероватно око -1,2. Развијајући индекс негативне Пацифичке Декадне Осцилације (ПДО-), неутрално стање Дипола Индијског Океана (ИДО неутралан), позивна фаза Атлантске Мултидекадне Осцилације (АМО+), али уз постепено слабљење (хлађење Атлантика) у току зиме. Врло топло Средоземно море", наводи Чубрило.
Оваква поставка температуре воде свјетског мора сугерише хладнију зиму над нама у односу на протекле, али не и екстремно хладну. Зима би требало да буде хладнија од потеклих седам до десет, али блажа у односу на врло хладне зиме са почетка осамдесетих, каже Чубрило.
Шта нам доноси поларни вртлог
Најпоузданији сезонски модел, који важи и за најстабилнији (сезонски ECMWF) када је снага западних вјетрова и питању, симулира да би почетком зиме они били јачи од климатолошког просјека, често и близу рекордне јачине, посебно око средине децембра, затим би постепено слабили, док би период снаге западних вјетрова испод просјека требао почети негдје око Нове године и потрајао би негдје до око 10. 2, каже Чубрило.
"У том интервалу ће стратосферни поларни врлог бити најслабији и тада ће бити најповољнији услови за његово нарушавање уз спуштање хладноће у ниже географске ширине. Негдје послије 10. фебруара снага западних вјетрова би поново полако јачала и остатак зимског периода би они требало да буду око просјека, што значи да ће снага поларног вртлога бити просјечна, те он не би фаворизовао неку велику хладноћу послије 10. 2, али је у исто вријеме својом снагом не би ни спречавао. Када је ријеч о могућем (SSW), тачније процесу наглог загријавања стратосфере који може условити нагло слабљење поларног вртлога, слабљење па чак и окретање западних вјетрова на источне, што је најчешће увод у врло хладно вријеме у овом моменту модел такве сигнале не може правилно обрадити, а у колико до овог процеса и дође, он би највјероватније био негдје током јануара, посебно средином мјесеца."
У јануару мраз и до -15 степени
Све би то значило да би почетком зиме било неколико таквих продора (највјероватније два) када би услова за снијег било и у низијама, док би први јачи овакав продор требало да се деси негдје у трећој декади децембра и он би успоставио тренд за већи дио јануара који би био сњежан и доста хладан у већем дијелу, посебно у прве три недјеље када се најчешће очекују минимуми до око -15 степени Целзијуса у низијама.
"У фебруару, посебно послије 15. 2. антициклон би ојачао ка нама те би се овакав механизам развоја времена прекинуо барем на неколико недеља. Крајем фебруара и у првој декади марта могло би бити још неколико сличних, кратких продора, али се после 25. 2. дуготрајна хладноћа више не очекује. Сумирано, зима која је пред нама би по процени вероватно најквалитетнијег прогностичког система (ECMWF, сезонски) требало да буде хладнија од низа последњих, али не и екстремно хладна и у оквиру реферетног низа од 1990. до 2020. она би и даље била мало топлија од просјека, пре свега захваљујући раном доласку топлијег времена негдје послије 15. фебруара".
Готово сви остали прогностички системи су веома слични ономе што симулира ECMWF тако да нема ни потребе анализирати појединачно сваки од њих, каже Чубрило.
"Амерички НЦЕП, јапански ЈМА, кинески ЦМА, канадски ЦАНСИПС, њемачки DWD и многи други виде готово идентично одступање ваздушног притиска од просјека, али се разликују у тачном положају и снази спреге високог ваздушног притиска између Азорског антициклона и антициклона над истоком Европе".
За сам крај Чубрило даје и процјену одступања температуре код сезонског ЈМА модела.
"Над нашим дијелом Европе и већим дијелом Сибира, посебно источног, прогнозира се температура око али често и испод просјека, док се над западом и сјевером Европе јасно прогнозирају температуре изнад просјека. Овакав сигнал би могао да значи да ће барем у неколико недјеља током зиме која је пред нама Скандинавски антициклон преузети контролу у развоју времена над нама и са истока нам слати хладан ваздух".
(Блиц)
