Шездесетогодишњи Живко Вуковљак, један од млађих повратника у српско село Губин код Ливна, каже да се на прсте једне руке могу пребројати Губињани који зиму дочекују овдје испод Динаре, те да он нема ни плату, ни пензију, нити помоћ локалних и федералних власти, али да захваљујући добром здрављу, радом може да обезбиједи основно за живот.
Вуковљак, који се у родни Губин вратио прије двадесетак година, наводи да у селу нема воде, у појединим дијеловима ни мреже за мобилне телефоне, нема јавног превоза, амбуланте, нити продавнице.
"Љети наше село оживи. Сви долазе у земљу својих предака гдје обнављају ђедовину и проводе годишње одморе“, прича Вуковљак, који живи сам на крају села.
Он каже да се у порти Храма Успења Пресвете Богородице гради парохијски дом, искључиво прилозима добрих људи.
"Дом ће бити мјесто сабрања, не само нас из Губина него и из околних села. Ту ће наши парохијани моћи преноћити, обићи гробове својих предака, порушена огњишта. Једноставно `Лазин конак` је више од самог стамбеног објекта. Он се гради из велике љубави“, истакао је Вуковљак.
Према његовим ријечима, у селу је посљедњи пут рођено дијете прије три деценије, а данас у Губину живе само старци.
У селима испод Динаре Вуковљака од миља зову Жижа и добро је познат по ведром духу и љубави према родном крају.
