Начелник психијатрије на УКЦ-у Нера Зивлак каже у АТВ јутру да је важно обратити се за помоћ када је у питању ментално здрављеи и истакла да се 99 одсто случајева анксиозности лијечи кроз амбулантни третман ако се помоћ потражи на вријеме.
"То може бити опасно јер прије свега млада особа не може да квалитетно живи живот и квалитетно се усавршава и напредује у животу. Та анскиозност блокира ту особу да оствари одређене животне циљеве, а у коначници она се неће завршити са трпљењем одређене врсте те сиптоматологије, него доводи до развоја депресивног поремећаја. Он се калеми на ту анксиозност, а посљедице депресивности могу бити и покушаји самоубиства. Из тог разлога је неопходно схватити да се анксиозност мора лијечити. То је ментални поремећај који трпе многи млади људи. Свагдје у свијету је присутна анксиозност, захвата велики број људи", каже Зивлак у АТВ јутру.
Она напомиње да је превенција важна, јер ако се на вријеме потражи помоћ третман је лакши.
"Прије свега млада особа када осјети прве симптоме анксиозности као што је напетост, нервозу, малаксалост, лупање срца, страх, битно је на вријеме потражити помоћ. Предлажем младим људима да се јаве у најближе здравствене установе које пружају овакву помоћ. То су прије свега центри за ментално здравље. Већина анксиозних поремећаја се лијечи кроз амбулантни третман. Ако не дође до развоја депресије, 99 одсто случајева анксиозности си лијечи кроз амбулантни третман. Потребно је да се потражи помоћ", каже Зивлак.
Она напомиње да су се увјерења и ставови о менталном здрављу помјерили у смислу тога да треба потражити помоћ.
"Ми се од 1997. године налазимо у процесу који се зове реформа менталном здравља, гдје смо покушали лицима са менталним поремећајима пружимо одговарајућу подршку у њиховом окружењу", каже Зивлак.
У Републици Српској у скоро свим градовима при домовима здравља постоје Центри за ментално здравље гдје је помоћ људима спуштена на примарни ниво.
"Треба континуирано да причамо о томе како да спријечимо да људи у одређеним животним периодима доживљавају кризе које их могу увести у ментални поремећај. Имамо много тема о којима треба причати јер нас свакодневно окружује та проблематика злоупотребе психоактивних супстанци код младих људи. У посљедње вријеме проблеми учестали конзумирање клађења и коцкања, злоупотребе других присхоактивних супстанци. Доживљавање различитих трауматских искустава што може људе да уведе у пострауматски стресни поремећај. У коначници ако се не лијечи може да доведе до промјене у тој особи и на неки начин да одреди пут којим ће она ићи, односно да јој не дозволи да ужива квалитетан живот. Посљедице пострауматског стресног поремећаја иду у правцу трајних промјена те личности", каже Зивлак.
Она објашњава и да тешке теме и вијести играју важну улогу у доживњају свакодневнице.
"Наравно да је то један од додатних фактора који онемогућава да свакодневно уживамо у животу, односно да се осјећамо безбједно. Ситуација која се дешава изазива свакодневно трпљење мањинског стреса јер смо забринути, не опсјећамо се сигурно. То трпљење "мањинског стреса" у коначници доводи до одређене врсте кулминације и може изазвати развој менталног поремећаја", каже Зивлак.
