Љубав према родном крају, селу и породичном имању навела је Зорана Саватића да се из Аустрије гдје је живио 12 година и основао породицу, врати у Дијелове
Породичну традицију пољопривредне производње и сточарства преузео је на себе након смрти оца. Ратарство, сточарство, тов јунади, производња млијека. Од јутра до мрака, Зоран свакодневно има пуне руке посла.
"Тренутно на имању имам неких 70 грла. Од тих 70, 25 је музних крава. Kукуруз производим за себе. Бавим се ратарством, сточарством, производњом млијека и товом јунади. То су три гране пољопривреде које радим", каже Зоран, пољопривредник из Дијелова.
Зоранов радни дан почиње у пет ујутру. Завршава се касно увече. У почетку, његова фарма бројала је осам грла, данас их има 70. Око њих има много посла, а ништа мање обавеза нема ни око домаћинства. У свему томе, помаже му мајка. Због повратка на очевину не каје се, јер је то одувијек желио и родна кућа мјесто је, каже, гдје се најљепше осјећа.
"Не жалим се углавном, ради се пуно, али не жалим се. Одувијек ме је вукла жеља да се врати и у томе сам успио. Неко воли живот тамо, за мене је то монотон живот, али многи људи коју су отишли уклапају се у тај живот и то им одговара", додаје Зоран.
И док је тренд такав, Зоран је ипак своју оазу мира нашао на родном имању гдје је и одрастао. Иако је по повратку имао само основну механизацију за рад, данас је ситуација мало другачија. До сада је у посао уложио 270.000 KМ. Подстицаје од државе добија и то му је, каже, много значајно, јер пољопривредна производња без тога, тешко би опстала.
Овај вриједни пољопривредник аплицирао је и за помоћ Мађарске Владе за капиталне инвестиције. Пошто ту шансу није искористио у овој, нада се да ће у наредној години, на тај начин, имати прилику да добије адаптер за кукуруз који ће му значајно олакшати послове у пољу. До тада, ужива у свим пословима које обавља на свом пољопривредном имању. То га, каже, испуњава и чини срећним, а повратак у родну земљу утоплио му је и срце и душу.
