Једна комисија Градског одбора у Чикагу изгласала је да радници, попут келнера, који имају право на бакшиш, треба да буду плаћени барем по законском минимуму, као и сви други. Неки се надају да ће онда бити смањена пракса да се муштеријама тражи да им надокнађају мање плате преко повећаних напојница. Други се боје да ће због већих плата ресторани и друге фирме отпустити неке раднике.
У Америци је уобичајено да се оставља бакшиш у ресторанима када се иде на комплетан ручак или вечеру. Ако ручак за породицу кошта 100 долара, на то се прво плаћа порез од 10 долара, и онда се од вас очекује да платите бакшиш од, рецимо, 20 долара.
Људи су на то навикли и већином плаћају, мање или више. Сада је дошло до тога да се бакшиш тражи на сваком кораку.
Све је почело када је један познати ланац за продају кафе почео да, када плаћате из кола картицом, прво треба да на екрану притиснете могућност да додате бакшиш и колико процената.
На скоро сваком мјесту добијате понуду на екрану да оставите бакшиш који се овдје зове “тип“, а неки зову инфлацијом “типа“ или “типфлацијом“.
Многи Американци који су годинама стрпљиво плаћали бакшиш мисле да је све постало претјерано. ТВ мреже као што је Пи-Би-Ес о томе снимају прилоге са аналитичарима колико и када треба оставити бакшиш.
Један од разлога зашто власници ресторана сматрају да је у реду тражити бакшиш је што су запослени у ресторанима плаћени испод минимума.
“Ја бих рекао да људи осјећају обавезу. У принципу 20 одсто је просјек и нико нема проблема да то остави. Ако се не остави значи да нешто није било у реду“, каже Славиша Манигода, генерални менаџер једног ресторана у Чикагу.
Додатни бакшиш је постао посебно популаран са све већом количином картица у време коронавируса. Потрошачи кажу да када плаћају картицом оставе и већи бакшиш.
Вријеме ће показати да ли су Американци уморни од плаћања бакшиша или ће то прихватити као нову реалност.