Шопинг путем интернета, који у свијету практикује више од двије милијарде људи, све је популарнији и међу потрошачима у Републици Српској, а просјечан е-купац код нас, показала је анализа, у тридесетим је годинама живота, станује у граду, има факултетску диплому и мјесечна примања у домаћинству већа од 2.500 КМ.
Узимајући у обзир све већу популарност е-трговине у свијету, Републички завод за статистику анализирао је навике потрошача у Српској и дошао до занимљивих података који показују ко то најчешће купује путем интернета и шта пазари.
Посматрајући десетогодишњи период статистичари су уочили да је удио популације старости између 16 и 74 године који је путем интернета куповао робу у 2015. години износио 11,8 одсто, а у 2024. години огромних 53,1 одсто. Истраживање је показало да 58,6 одсто овдашњих е-купаца станује у граду, 68,2 одсто њих су високообразовани, док 75 одсто оних коју купују онлајн припадају старосној групи од 25 до 34 године.
Такође 68,2 одсто грађана Српске који пазаре на интернету живе у домаћинству које остварује нето мјесечни приход изнад 2.500 КМ.
Осим тога, истраживање је открило и да је онлајн куповина у значајнијој мјери заступљена код одређене врсте робе и услуга те код одређених категорија становништва, попут студената и запослених.
Када посматрамо интересовање потрошача за робу и услуге које се нуде путем интернета, претежно наручују и купују одјећу, обућу, торбе, накит (66,8 одсто), потом намјештај, опрему за кућу или производе за башту (41,9 одсто) и спортску опрему (22,9 одсто), открила је анализа статистичара.
У 40 одсто случајева грађани путем веб апликације купују интернет или плаћају претплату за мобилни телефон, док приликом резервације услуга смјештаја у хотелима или туристичким агенцијама готово петина домаћих корисника е-трговине бира онлајн комуникацију.
У документу завода је наведено да онлајн куповина представља олакшицу коју је омогућио технолошки развој, да штеди вријеме и енергију, али уколико се не користи на прави начин, врло лако може постати замка за прекомјерно и импулсивно трошење новца, али и истог тог времена и енергије којих су потрошачи првобитно жељели да уштеде.
"Појавом вируса корона, увођењем забране кретања, ограничавањем рада и бројних других фактора који су пратили појаву ове свјетске пандемије, е-трговина, од те 2020. године, престаје да буде луксуз, већ свакодневна потреба људи“, закључили су у Заводу.
Извршна директор Удружења за заштиту потрошача "Дон" из Приједора Муриса Марић каже да је ера е-трговине и информационих технологија одавно почела у Српској и не изненађује је тренд раста броја људи који купују на интернету, али је изненађена да постоје статистички подаци о годинама, образовању и примањима е-купаца.
"Трговина путем интернета код нас нажалост није законски регулисана, а колико се купује онлајн, јасно је из података да су грађани БиХ само кинеској онлајн продавници Тему дали десетине милиона марака у свега неколико мјесеци, с обзиром на то да је на нашем тржишту доступна од септембра 2024. године. Тај новац смо могли преусмјерити у нашу земљу, да продајемо своју робу, на свом тржишту, а не да БиХ склапа штетне уговоре са страним интернет трговинама“, рекла је Марићева.
Књиге
У Републичком заводу за статистику дошли су до података да се у мору робе и услуга које се нуде путем интернета најмање купују производи попут штампаних књига, плоча, ЦД-ова и слично.
"То указује да су љубитељи књиге и слушаоци музике са плоча и ЦД-ова остали привржени традиционалном виду трговине, односно куповини 'уживо'", наведено је у анализи Завода.
