Иста она ауто-индустрија која је Њемачку довела до статуса економске велесиле сада је вози "у рикверц" јер не може да изађе на крај са цијенама енергената, царинским ратовима и кинеском конкуренцијом, пише "Политико".
Од некадашњег мотора њемачке привреде остао је утисак да земља више не иде путем напретка, што канцелару Олафу Шолцу пријети поразом 23. фебруара.
"Привреда је већ дуго под великим притиском, али је то прије покривала пандемија, па онда рат", каже Нилс Редекер из Центра Жак Делор у Берлину и додаје: "Сада то опет долази у први план и народ је веома забринут."
Између 2018. и 2023, производња аутомобила у Њемачкој је опала за 8 одсто, јер су произвођачи премјестили фабрике у земље са јефтинијом радном снагом. "Фолксваген" је прошле године предложио затварање три фабрике у Њемачкој и смањење плата за 10 одсто, по први пут у својој 87-годишњој историји. Фабрике су остале отворене послије пријетње синдиката штрајком, али радници су прихватили смањење примања.
Док су Нијемци некада зарађивали огромне своте од извоза у Кину, од 2018. су наишли на "савршену олују" на том друму. Те године је извоз пао за три одсто, по први пут од почетка деведесетих. "Бе-Ем-Ве" је 2024. пријавио 13 одсто мању продају у Кини, "Мерцедес-Бенц" седам одсто, а "Фолксваген" 10 одсто.
Сљедећи проблем је настао 2019. када је ЕУ усвојила "зелену агенду" са планом да моторе са унутрашњим сагоревањем напусте до 2035. И док се немачка ауто-индустрија борила да се преоријентише на електричне аутомобиле, управо Кина је почела да извози своје моделе – који су притом били и јефтинији.
Онда је дошла украјинска криза и крај увоза руског гаса, што због санкција и политике Берлина, што због минирања гасовода "Сјеверни ток". Скок цијена енергија онда је подигао цијене алуминијума и челика.
Амерички предсједник Доналд Трамп сад пријети царинама према ЕУ, које би могле да угрозе њемачко снабдијевање тим металима, али и дугорочне планове за производњу аутомобила у Канади и Мексику за тржиште САД. Притом је Шолцова влада крајем 2023. укинула и субвенције за електричне аутомобиле, у потрази за средствима која би могла да се преусмјере Украјини.
И Хришћанско-демократска коалиција Фридриха Мерца и популисти попут АфД-а на десници и Саре Вагенкхент на љевици заговарају одустајање од забране традиционалних мотора, али Шолцови социјалисти и зелени се оштро противе.
"Волио бих да видим јаку Њемачку у још јачој Европи, али сумњам у то", изјавио је Матијас Зинк, директор индустрије ауто-дијелова "Шефлер" и предсједник једног удружења ауто-снабдјевача.
Ако постане канцелар, Мерц би морао да реформише "склеротичну" њемачку привреду и ријеши проблеме злогласне бирократије, високих трошкова и несклоности ризику, што се тренутно чини неостваривим, каже "Политико", а преноси РТ Балкан.
