Спектакуларни успон Биткоина ове године поново је отворио дилему на Вол Стриту (Wall Street): колико далеко би инвестиционе банке требале ићи у подршци прикупљања капитала повезаног са криптовалутама? Недавне емисије откривају дубоку промјену у размишљању.
Не тако давно, велике банке су држале криптовалуте на дистанци. Сектор је имао проблематичан углед, а лидери банака отворено су исказивали презир. Директор JPMorgan-а, Џејми Дајмон, назвао је биткоин „преваром“ и „Понзи шемом“. Регулативни страхови додатно су погоршали ситуацију. Послове са криптовалутама преузимале су мање инвестиционе банке.
Али, времена су се промијенила. Одлука Комисије за хартије од вриједности (СЕЦ) да одобри фондове везане за биткоин у јануару 2024. године била је преломни тренутак. Поред тога, избор Доналда Трампа вјероватно наговјештава прелазак на СЕЦ који је толерантнији према криптовалутама, за разлику од скептицизма под управом досадашњег предсједника Гери Генслера.
Како су обими послова расли, тако се проширивао и списак зајмодаваца. "Barclays" и "Citigroup" предводили су више емисија конвертибилних обвезница ове године за инвеститора у биткоин "MicroStrategy". "Goldman Sachs" је прикупио средства за "Applied Digital", оператера дата центара који подржавају рударе биткоина. "JPMorgan"је подржао емисије значајних конвертибилних обвезница за групе за рударење и инфраструктуру биткоина као што су "Core Scientific", "Mara" и "Iren".
Док банке расправљају о томе да ли се потпуно укључити у овај простор или се повући, централно питање остаје: да ли се ови послови могу правно заштитити и обезбиједити, или је превише ризично бити повезан са сектором који многи виде као изразито спекулативан?
Одговор није једноставан. Лежи на спектру који одражава толеранцију на ризик и стратешку перспективу сваке банке. Није јасно ни да ли све компаније повезане са криптовалутама треба гледати на исти начин. Установљене платформе попут "Coinbase-а" могу имати другачији профил ризика у поређењу са рударима биткоина или инвестиционим возилима попут "MicroStrategy-а". Чак и међу сличним компанијама, репутациони проблеми варирају.
Размислите о "MicroStrategy-ју" и његовом суоснивачу Мајклу Саулору. Без признања кривице, и компанија и суоснивач су ријешили оптужбе за рачуноводствене преваре из 2000. године и пореске преваре са тужиоцем дистрикта Колумбија у јуну 2024. године уз значајне новчане казне. Такви случајеви обично изазивају пажњу менаџмента приликом одабира клијената. Ипак, "Barclays" и "Citigroup" су очигледно нашли начин да се осјећају удобно са овом сарадњом.
Ако вам ово звучи познато, требало би. Погледајте компаније за специјалне намјене. Некада су их велике банке одбацивале као „помодне“, али су их прихватиле током бума од 2019. до 2021. године. Међутим, банке су се брзо повукле средином 2022. године због репутационих брига. Прикупљање капитала за криптовалуте има сличан осјећај — нестабилна граница гдје банке јуре за огромним провизијама и тржишним удјелом, док се припремају на могуће репутационе ударце.
Мотиви ових одлука су вишеструки. Правни ризик је значајан. Генерални правници губе сан због питања попут „да ли ћемо бити тужени ако ово пропадне?“ Медијска пажња је такође застрашујућа; нико не жели своју компанију у негативним насловима.
Али ризик није једини фактор. Провизије су значајне. На тржишту капитала везаном за биткоин, оне су тренутно изузетно високе. Према подацима ИФР-а, више од 13 милијарди долара конвертибилних обвезница повезаних са криптовалутама издато је 2024. године, при чему је већина пласирана у посљедњем кварталу. Ово представља базен провизија који се процјењује на најмање 200 милиона долара. Понуда "MicroStrategy-а" од 21 милијарду долара за капитал доноси провизију од 2 одсто за банке које управљају продајом. Овакви потенцијални приходи чине репутационе бриге луксузом.
Постоји неписани код „респектабилности“ у банкарству. Одређени послови — попут индустрије за одрасле — одбацују се, чак и ако су потпуно легални. Компаније које се баве канабисом такође се суочавају са изазовима у увјеравању великих банака да подрже њихове емисије. Ова невољност није укоријењена у моралној осуди; то је чиста перцепција. Банкари знају да одређени послови привлаче више негативне пажње него што вриједе.
Међутим, када неколико банака „преломи“, притисак на остале расте. Безбједније је дјеловати у групи; ако нешто пође по злу, ниједна банка није појединачно на удару. Такмичарски инстинкт такође игра улогу. Ниједан банкар не жели да објашњава шефовима зашто није испунио буџетске циљеве или је пао на ранг-листама.
Укратко, учешће није пресуда о криптовалутама, већ одраз како инвестиционе банке процјењују три кључна фактора приликом одабира послова: ризик, награду и репутацију. У процесу континуиране калибрације, виши лидери балансирају правну изложеност, медијску реакцију, регулативни ризик и конкурентски притисак како би одредили гдје је граница „респектабилног“. Како биткоин прелази са маргине у мејнстрим, велике банке све више улазе у арену, корак по корак.
Извор: Фајненшл тајмс
