Моћ неке државе расте кроз цијев пиштоља. Многи би додали и уз помоћ валута, новца. Стерлинг је владао у вријеме када је Британија била моћна колонијална империја, а слично је било и у вријеме Римског царства.
Обје ове империје на крају су пропале урушивши се изнутра. Оно што је некад био стерлиг у најбољим британским империјалним данима, посљедњих неколико деценија је долар, који има статус глобалне резервне валуте. САД су на тај начин, штампајући огромне количине папирног новца без златног покрића, успјеле изградити статус најмоћније државе на свијету, користећи при томе папирне новчанице као моћно оружје за обрачун, односно постизање политичких циљева и очување глобалне позиције.
Бретон Вудс
Средином ове године обиљежено је 80 година од одржавања конференције Уједињених нација о монетарним и финансијским питањима, познатије као конференција у Бретон Вудсу. Она је одржана у истоименом градићу од 1. до 22. јула 1944. године. Започета је свега три седмице након савезничког искрцавања у Нормандији, када је свијетом бјеснио Други свјетски рат.
У њеном раду тада је учествовало 730 делегата, који су представљали 44 земље савезнице из Другог свјетског рата, укључујући кључне земље попут САД, Уједињеног Краљевства и Совјетског Савеза. Конференцији је присуствовала и југословенска делегација коју је предводио Владимир Рибар, тадашњи савјетник у југословенској амбасади у Вашингтону.
Резултат преговора - створене су двије кључне институције које су у наредних 80 година обликовале, често и на врло екстреман либерални начин облик новог економског поретка у свијету. У питању су Међународни монетарни фонд и Свјетска банка. ММФ је основан да би промовисао монетарну сарадњу, стабилност валута и олакшао међународну трговину успостављањем фиксних курсева валута. С друге стране, Свјетска банка је била намијењена финансирању обнове земаља уништених ратом те подстицању развоја. Овом приликом договорено је нешто што је данас велики камен спотицања - да амерички долар и злато имају улогу свјетске резервне валуте. На конференцији је дефинисано успостављање тзв. монетарног система Бретон Вудс, који је требало да послужи за одређивање вриједности националних валута. Међутим, Америка 1971. једнострано излази из овог споразума. Таква одлука значила је улазак у нову еру. Амерички долар постао је глобална валута, а амерички државни вриједносни папири постали су најтраженији облик страних резерви у свијету. Посљедично, долар је постао једнако добар као злато.
Знаци упозорења
Америка је ту чињеницу користила не само да би изградила своју економску и финансијску моћ већ је долар почела користити и као моћно геополитичко оружје. Таква политика посљедњих неколико година почела је да им се обија о главу пријетећи да сруши све што је до сада изграђено.
На то је недавно упозорио и бивши бразилски представник у Међународном монетарном фонду Пауло Ногуеира Батиста упозоравајући да је амерички долар постао опасна валута. Овај врсни и свјетски признати економиста сматра да су САД постале главни непријатељ долара, јер индиректно приморавају све већи број држава да траже алтернативе западном финансијском систему. Говорећи о методама принуде Батиста је посебно истакао улогу ММФ-а који, како је рекао, не функционише као међународна финансијска институција, већ као западни политички инструмент. Све више је финансијских стручњака и званичника, поготово с друге стране жељезне завјесе, који сматрају да је дедоларизација кључ за разбијање досадашњег америчког хегемонистичког система.
Када се подвуче црта, кратковида, арогантна и похлепна политика Вашингтона, односно финансијских елита са Волстрита, тјера све више држава да окрећу леђа долару. Највећа пријетња његовом здрављу, а самим тим и досадашњем америчком начину живота, не долази извана, већ изнутра, од људи који на остатак свијета гледају као на индијанска племена.
Бијег од обвезница
Који су то знаци који би могли наговијестити колапс долара? Први - панични потези инвеститора, који брзо распродају америчке обвезнице. Други - инфлаторна спирала, а трећи и четврти - дужничка и економска криза, што подразумијева дубоку рецесију обиљежену високом незапосленошћу, пословним неуспјесима и колапсом потрошачке потрошње. Пети - потрага за алтернативама. Поједини економисти упозоравају да су у случају САД већ присутни сви ови знаци, у мањој или већој мјери. Кина је већ драстично смањила количину капитала коју држи у америчким државним обвезницама, а већ неколико година тај темпо продаје се убрзава. Износ уложен у америчке државне обвезнице пао је за чак 500 милијарди долара и, по свему судећи, наставља да се смањује. У исто вријеме Кина је највећи купац злата. Само током прошле године кинеска централна банка купила је више од 700 тона.
Да све више земаља окреће леђа долару и америчким обвезницама те купује злато, говоре и рекордне цијене овог племенитог метала, а које су на историјски рекордном нивоу. Цијена је због велике потражње пробила границу од 2.600 долара за једну унцу. То у преводу значи да један грам злата данас кошта више од 92 долара.
Банк оф Америка чак предвиђа да би цијене могле да порасту до невјероватних 3.000 долара по унци у наредних 12 - 18 мјесеци. Аналитичари овај раст приписују потражњи инвеститора за сигурном имовином због глобалне неизвјесности и растућих геополитичких тензија.
Америка је, поред тога, суочена и са одлуком Саудијске Арабије да не обнови 50 година стар петродоларски аранжман са Америком. Петродоларски договор је истекао у јуну ове године, при чему је објављено да ће Ријад своју нафту убудуће продавати и за друге валуте, не само за доларе.
Ефекат бумеранга
Земље које се суочавају са америчким санкцијама, попут Русије и Ирана, такође раде на томе да заобиђу доминацију долара. Као одговор на санкције Русија је значајно смањила своје залихе и повећала златне резерве.
Промовисала је и коришћење рубље и других валута за међународне трансакције, посебно у енергетском сектору. Напори Русије, Ирана и других нација да дедоларизују своје економије и изграде алтернативне финансијске мреже могли би, ако буду успјешни, временом да униште глобалну доминацију долара.
Ескалација трговинских ратова и геополитичких тензија, посебно између САД и Кине, такође би могла да угрози ову валуту. Ако се трговински сукоби интензивирају и доведу до раздвајања двије највеће свјетске економије, напори да се смањи ослањање на долар могли би бити убрзани.
Амерички званичници су направили велику грешку и када су замрзли руске девизне резерве у фебруару 2022. године. Након тога у Кини, али и неким другим земљама, схватили су да би могли бити суочени са неким сличним сценаријем те превентивно дјелују, бјежећи од зелених америчких новчаница.
Нови пуцањ у сопствену ногу могао би бити и закон који су неки амерички политичари предложили, да се уведу казнене мјере и санкције државама које се удаљавају од употребе америчког долара. То би подразумијевало наметање нових трговинских ограничења, тарифа и казни.
Оно што додатно компликује ситуацију јесте амерички дуг, који има више нула него било која стамбена зграда у Бањалуци. Једноставно, широм свијета плутају огромне количине долара које би, уколико се врате на своју првобитну адресу, могле срушити темеље изграђене финансијске куле од карата.
Амерички ФЕД и даље даноноћно штампа новац, који нема упориште у злату, али ни у реалној економији, која га не може ни приближно покрити.
Дуг као квасац
Бруто национални дуг Америке премашио је почетком прошлог мјесеца, први пут у историји ове нације, 35 билиона долара. Омјер државног дуга и БДП-а досегнуо је приближно 120 одсто и очекује се да ће расти. Овај број је снажан подсјетник на посљедњи пут када су се САД суочиле с упоредивим омјером дуга и БДП-а, а то је било након Другог свјетског рата. Конгресна канцеларија за буџет (ЦБО) предвиђа да би се ситуација могла значајно погоршати, предвиђајући да би овај омјер могао порасти на чак 166 одсто до 2054. ако се тренутни обрасци наставе.
