Дејан Јаковљевић из села Селиште крај Велике Дренове, на левој обали Западне Мораве, између Трстеника и Крушевца, који се прије десетак година опредијелило и за узгајање егзотичних биљака међу којима, неуобичајено за наше поднебље, посебно мјесто заузимају - пистаћи.
Невјероватна популарност дубаи чоколаде свуда у свијету изазвала је несташице и подстакла раст цијена њеног главног састојка - пистаћа.
Тона ових грицкалица кошта више од 7.500 долара, али како су њихове резерве исцрпљене не очекује да се ће се поскупљење ускоро зауставити. Многи свјетски произвођачи уноснијих орашастих плодова попут бадема, одлучују да пређу на пистаће јер је зарада све боља, а узгајање не захтјева неке посебне услове.
На Дејановом газдинству са расадничарском дјелатношћу, према ријечима домаћина, за наредну годину припремиће се око 5.000 садница пистаћа, док је из ове претекло мање од 200 које су такође продате и чекају преузимање купаца.
"Интересовање за пистаће расте, није то неки велики "бум" јер су људи скептични као и увијек када је у питању нешто ново на тржишту. Углавном су заинтересовани узгајивачи ораха, лешника или воћа који желе да прошире производњу. За почетак се узимају мање количине садница, 10 до 15 комада, да се проба и види да ли ће род да успје, нико то у старту не жели да сади на два-три хектара. То је и нормално јер су пистаћи скупа воћка. Само садница по комаду кошта 10 евра. Плод по килограму кошта 15 евра, а код нас се увози друга класа, док прва иде у земље Западне Европе", каже власник Дејан Јаковљевић.
Према његовим ријечима, пистаћима никако не одговара мочварно већ дренажно, пропусно земљиште, од 5 до 7,5 ph киселости гдје нема хумуса. У стању су да издрже велике температурне осцилације до 40 степени у једном дану, какве су и у њиховој постојбини Ирану. Засад није тежак за одржавање јер су отпорни на болести, а инсекти и штеточине их не нападају. Саде се мушке и женске саднице у размјери 1:10, с тим што мушке не рађају, односно њихов плод није јестив, па самим тим ни рентабилан.
"На почетку сам испробао неких шест сорти, од америчких до сицилијанских, да бих се потпуно оријентисао на керман, иранску, изворну сорту, која се показала као најотпорнија на болести због чега је са 80 одсто и најзаступљенија у свијету. Добра је и грчка сорта аегина, али је слабије отпорна на мразеве. Пистаћи могу да се саде током цијеле године, и у пола вегетације, а двогодишњој садници треба три године да почне да рађа. Велика предност у односу на друго коштуњаво воће је и што плод може да стоји и до двије године и да му ништа не фали", појашњава Јаковљевић.
Пистаћи код нас, како каже, још нису препознати као воћна сорта, као што није ни јестиви кестен, тако да произвођачи и даље чекају одговор Министарства пољопривреде на захтев упућене још пре три године.
"А, без тог сертификата не може да се конкурише ни за разне субвенције ресорног Министарства, тако да би то требало што пре да се ријеши", додаје Дејан Јаковљевић.
"И док чекамо сертификат, а пошто не волим да сједим скрштених руку, тренутно сам у фази развоја пекан ораха. Засад испитујем да видим да ли то хоће да роди код нас, истражујем сорте, па ћемо да видимо, можда и то прерасте у неки наредни пројекат."
"Расадничарском дјелатношћу породично се бавимо око сто година, а све је започео мој дједа са лозним калемом. Уз украсне и егзотичне саднице и системе за наводњавање, имамо и јабуке, шљиве, трешње, али ту, чини ми се, нема перспективе јер нема радне снаге", истиче Јаковљевић.
"Сви би као да раде, али од 11 до 17 сати и за дневницу 5.000 динара!? А, овдје нема сутра, него мора одмах, ако трешњин плод, на примјер, не убереш и не транспортујеш на вријеме, прича је у старту завршена."
Дубаи чоколада је прије неколико година била скромна посластица, али је доживјела бум на друштвеним мрежама гдје су дијељени и рецепти за прављење ове посластице. То је драстично подигло цијене ове чоколаде за коју треба издвојити више од 10 евра за сто грама. Без обзира на цијену, потражња је знатно скочила, па су неки трговци и ограничили продају.
Произвођачи чоколаде су почели да купују све пистаће до којих су могли да дођу. Иран, који је други највећи свјетски произвођач пистаћа, одмах након Сједињених Америчких Држава, извезао је 40 одсто више ових плодова у Уједињене Арапске Емирате у претходних шест мјесеци, него у пуних годину дана прије тога. Једноставно, нема довољно пистаћа да се произведе Дубаи чоколада у количинама које тржиште захтјева.
(Мондо)
