Директор швајцарске компаније Arcore Владимир Рудић недавно се обратио локалним властима, привредницима и грађанима Лопара, јер ова компанија намјерава у овом дијелу земље имати рудник за експлоатацију магнезијума, бора и литијума.
Напоменуо је да је у овај пројекат већ инвестирано 10 милиона евра, од чега у самим Лопарама и Републици Српској пет милиона евра, те да је опредјељење да се за спровођење истраживања углавном користе ресурси из локалне заједнице и регије. Говорећи о геолошким истраживањима, истакао је о каквим рудама је ријеч.
"Извели смо детаљна геолошка истраживања у пуном капацитету, од првог дана предвођена најреспектабилнијом кућом у свијету - аустралијским ЦСА Глобалом, с фокусом на литијум, борон, што смо и првобитним захтјевом и предвиђали. Самим поступком геохемијских анализа, које су вршене у СГС лабораторијама, идентификоване су, а у даљим металуршко-технолошким тестирањима, дошли смо до поузданих резултата који су потврдили да ће у процесу екстракције руде у квантитативном смислу бити магнезијум и калијум, а потом литијум и борон полиминерални рудник", указао је Рудић.
Према његовим ријечима, у истраживању лежишта и развоју пројекта учествовале су бројне друге реномиране компаније и институције из Европе, Сједињених Америчких Држава, Аустралије и са подручја Лопара. Издвојио је још један податак за који је оцијенио да говори о значају овог пројекта.
"Европске институције, као што су European Raw Materials Alliance (ERMA), EIT Paw Materials и European Lithium Institute (ELI) препознају важност овог пројекта за цијели континент и подржавају га. Њемачка агенција за минералне сировине (ДЕРА) такође сматра релевантним све европске пројекте литијума како би се смањила тренутно доминантна зависност о увозу и тако омогућила планове ширења локалне индустрије", истакао је.
Количина руда
Нагласио је да процјене говоре да на подручју Лопара постоје налазишта 1,5 милиона тона литијум карбонат еквивалента (ЛЦЕ), 14 милиона тона бора (Б203), 35 милиона тона калијума (КЦИ) и 94 милиона тона магнезијум сулфата (МГСО4).
Како је казао Рудић, цјелокупна површина, која ће бити предмет рударских операција у сљедећих 50 година, налази се на површини од 88 хектара. Навео је да ће се пројекат реализовати сукцесивно по фазама. У осврту на значај пројекта за грађане, констатовао је да не постоји виши степен индустријског развоја једне регије од рударства и пратећих дјелатности.
"Једина индустрија за којом вапе региони је таква врста компаративне предности која је неизмјестива, не може да се замијени, и која је у нашем случају толико актуелна", додаје.
О бенефитима за грађане
Као бенефите је истакао да ће 1.000 људи бити директно запослено у процесу прераде руда те да ће од 3.000 до 5.000 људи бити индиректно запослено у зависним индустријским гранама као подршка рударским активностима. Није изоставио и питање прихода.
"Приходи у апсолутним бројевима износиће од 20 до 40 милиона КМ. На основу накнаде за кориштење минералног ресурса (концесионе накнаде) која износи пет одсто од годишњег прихода на основу рударске дјелатности линеарно. У случају нашег пројекта је то 20 до 40 милиона КМ годишње. Једнократна концесиона накнада коју очекујемо је 2,85 милиона евра и износи два одсто од планираног капиталног улагања", навео је Рудић.
Еколошка питања и значај руда
Увјерава да је могућа, како је изјавио, еколошки чиста експлоатација литијума те да гарантују да ће рударство бити одговорно и одрживо, према највишим еколошким стандардима.
"Наш процес експлоатације биће исти као и они који се користе на сјеверу Европе. У циљу да искористимо све економски потенцијалне елементе, у огромној мјери смањили смо количину јаловине", додаје.
Подсјетио је и на то да су магнезијум и литијум кључни метали за реализацију еколошке транзиције, док је калијум неопходан у пољопривреди. Говорећи у наставку о значају ових руда, издвојио је још један податак.
"Три од четири елемента која ће излазити из наше производње налазе се на листи критичних минералних сировина Европске уније те ћемо на овај начин постати доминантан и велики снабдјевач европског континента овим металима. ЕУ је донијела обавезујуће смјернице да европска аутомобилска индустрија обавезно мора осигурати 70 одсто сировина са европског континента у поступку финализације производа за енергетску транзицију", рекао је.
У наставку обраћања додатно се осврнуо на еколошка питања експлоатације.
"Користићемо затворене кругове циркулације воде у погонима, елиминишући њено ослобађање у природу. Наша руда не садржи тешке метале арсен, живу и олово те је мање захтјеван процес складиштења и збрињавања јаловине. Врло ефикасно ћемо управљати ЕСГ процесима (стандарди који се односе на заштиту околине, социјална питања и управљање), с фокусом на заштиту здравља људи, примјењујући најсавременије технологије", навео је.
Директор компаније Arcore је објаснио како ће се есплоатисати споменуте руде. Такође је подсјетио да се литијум користи за производњу стакла, високотемпературних мазива, хемикалија, фармацеутских производа, батерија за електрична возила и електронске уређаје. Образложио је и то за шта се користе остале споменуте руде. У закључку обраћања истакао је потенцијални значај Лопара у европској енергетској транзицији.
"Пројекат Arcore Лопаре спада у врх европског ланца снабдијевања када је у питању зелена транзиција. Неопходно је нагласити да нема зелене транзиције без метала који ће се производити и у Лопарама", рекао је.
Сматра да се овим пројектом отварају нове перспективе у развоју овог дијела БиХ, с нагласком на, како је изјавио, базичне индустрије које су кроз историју, а нарочито данас, биле генератор развоја и опстанка људи на овом простору.
"Без рударства не бисмо били способни за нове технологије које нам омогућавају да напредујемо, нити бисмо могли одржати наш садашњи животни стандард. Нарочито сва ова данашња тема обновљивих извора енергије, мобилних уређаја, савремених медија, цјелокупне модерне технологије и замислите имате тај ресурс у вашем дворишту и од њега можете да вишеструко профитирате као локална заједница", поручио је Рудић.
Временски оквир
У обраћању није изоставио ни питање временских оквира за отварање рудника.
"Требају сви да се запитају, ако ми желимо да проведемо поступак заједно са становништвом, систематично и детаљно, зашто се 'некоме' жури да то исто заустави одмах и сада, с обзиром на то да је рудник немогуће отворити прије минимално три-четири године, а реално пет година. Нарочито користећи средства манипулације, селективним издвајањем најзвучнијих тема, и опасности по здравље људи, као да ће се рудник тобоже отворити сутра и да ће све бити касно", нагласио је.
Подсјетио је да постоје рудници са старим технологијама и да не постоји проблем с тим. Према његовим ријечима, веома је опасна теза оних који кажу да је рудник непотребан и да је потребно забранити даљи развој пројекта само зато што је то некоме битно да се не деси.
"Да ли би ти исти људи стали у први ред и под пуном материјалном и кривичном одговорности изнијели такав став, без обзира на извор информација. Искрено сумњам да би било ко био спреман на ову врсту одговорности, а све док нема посљедица по том питању, свако је спреман да даје суд, нажалост нестручан, и да утиче на јавност и неоправдано застрашивање становништва", закључио је.
Arcoreov пројекат је представљен и рударским инжињерима, међу којима је Стјепан Митровић који је инжињер рударства у Руднику и термоелектрани Угљевик. Према његовим ријечима, одговорно као рударски инжињер тврди да литијум као метал не представља опасност ни по кога.
