Велики бизниси у Србији, компаније под којима се воде, а на првом мјесту људи који су их створили добро су познати јавности. Мишковић, Костић, Матијевић, Вукадиновић, Вучићевић, Момировић, своје пословање градили су деценијама. Некада са више или мање успјеха. Ипак, опстали су до данас, а послове шире и ван граница земље.
Оно што је мање познато јесте да су у пословање укључили и своју дјецу. Насљедници познатих очева, али и мајки, негдје воде цијели бизнис, у другим фирмама имају управљачке улоге, негдје су ‘само’ директори, док су у појединим случајевима преузели дио или чак 100 одсто власништва.
Форбс Србија истражио је ко од дјеце познатих људи из свијета бизниса ради у породичним компанијама и на којим позицијама.
Марко и Ивана Мишковић, дјеца Мирослава Мишковића
Марко Мишковић наведен је на званичној презентацији компаније Делта холдинг и носи дио одговорности. У Делти ради од 2015. на позицији потпредсједника. Дипломирао је на Америчком међународном универзитету у Лондону, смјер менаџмент, 2004. године.
Од 2006. бави се трговином, грађевинарством, прометом некретнина и филмском продукцијом, као оснивач и власник неколико компанија.
Као продуцент најпознатији је по остварењу у коме су насловне улоге поверене чувеним Рејфу Фајнсу и Џералду Батлеру – Кориолан из 2011. године. У улози продуцента је и у познатим серијама „Убице мог оца“, „Државни службеник“, „Заспанка за војника“, „Хероји Халијарда“…
Каријеру Марка Мишковића пратили су и љубитељи фудбала, нарочито црвено-бијелих. У управљачкој структури Црвене звезде био је од 2006. до 2009. Био је главни финансијер и потпредсједник клуба.
Пажњу је касније посветио клубу из родног града – Напретку из Крушевца. На мјесту предсједника је био осам година – од 2012. до 2020. На чело крушевачког фудбалског клуба се вратио 2022.
Марко Мишковић је са оцем дијелио и судбину током судског процеса. Осуђени су 2019. због пореске утаје, отац Мирослав на двије и по године затвора, а Марко на годину кућног притвора. Апелациони суд у Београду 2022. их је ослободио оптужби.
Ивана Мишковић Карић (удата за Горана Карића, сина Сретена Карића) не експонира се превише у јавности.
Ивана је генерални директор Делта фондације, али и Одјељења за друштвено одговорно пословање Делта холдинга, као и члан УО Делте. Завршила је Економски факултет у Београду, и специјалиста је за области банкарства, осигурања и финансија.
Александар Костић, син Миодрага Костића
Александар Костић је шест година потпредсједник МК групе коју је основао његов отац, Миодраг Костић, прије тачно 40 година. Компанија, у којој ради 4.000 људи, бави се пољопривредом, туризмом и енергетиком. Млађи Костић је и потпредсједник АЕЦ (Агри Еуропе Cyprus) банкарске групе, под чијом контролом се налазе МВ инвестментс, АИК и словеначка Горењска банка.
Поља експертизе Александра Костића су инвестициона и бизнис стратегија, финансијски менаџмент, портфолио и менаџмент имовине, као и банкарство. Он је недавно, на 40. годишњици компаније, најавио нови инвестициони циклус од 1,6 милијарди евра у наредне три године.
Костић је одговоран за ефикасно и ефективно пословање и правилно управљање ресурсима. Активно је укључен у дефинисање стратегије холдинга, а са остатком тима ради на спровођењу визије предсједника корпорације. Вриједност имовине Миодрага Костића прије неколико година је амерички Форбс процијенио на више од 500 милиона евра.
Александар Костић је дипломирао економију на Ројал Холовај Универзитету у Лондону, ожењен је и отац је двоје дјеце.
Зоран, Бојан и Лана Матијевић, дјеца Петра Матијевића
Један од највећих земљопоседника у окружењу, Петар Матијевић, с поносом напомиње да је прије свега породичан човјек – посвећен супруг, брижан отац и дједа.
Како стоји на самом сајту Индустрије меса Матијевић, нема много породица које су издржале притиске славе, богатства и свих искушења која са собом носи велики успјех.
Они су заједно у послу. Супруга Зора, синови Зоран и Бојан и ћерка Лана Матијевић учествују у раду компаније и помажу да посао буде беспријекорно урађен.
Компанија је у власништву Петра и Зоре Матијевић и то 70 одсто у рукама супруга и 30 одсто је власништво супруге. Синови Зоран и Бојан, међутим, увелико су преузели руковођење фирмом па је тако Зоран Матијевић директор аграра у ИМ Матијевић.
Вељко и Војин Вукадиновић, синови Драгољуба Вукадиновића
Драгољуб Вукадиновић, синоним за Металац из Горњег Милановца, има два сина, Вељка и Војина Вукадиновића, који су кренули очевим стопама и прикључили се најпознатијем произвођачу посуђа у Србији. Обојица су дио менаџмента компаније Металац.
Драгољуб је, како се види из Централноиг регистра хартија од вриједности, власник 4,9 одсто компаније. Вељко и Војин су чланови Извршног одбора. Вељко је, како се види из његове биографије, директор производње од јануара 2006. Завршио је Технолошко-металуршки факултет, графичко инжењерство. Власник је 0,78 одсто акција компаније.
“Имао сам од кога да учим, схватим и прихватим да је прво и најважније између послодавца и запосленог поштен људски однос и повјерење“, рекао је Вељко Вукадиновић у разговору за портал Гминфо.рс.
“На томе се гради и опстаје све остало, што наравно подразумијева и добру организацију, дисциплину, постизање задатих циљева… Ми смо схватили да ће људи некада морати и нерадо да оду из ове фирме коју воле и то само због, рецимо, веће плате. Али, то не значи да ми том човјеку не вјерујемо и да смо му затворили врата, већ да га разумијемо. Знате, не напушта човјек ни земљу зато што је не воли, већ зато што жели нешто више…“
И Војин је у Металцу од јануара 2006. године. Завршио је Електротехнички факултет у Београду и мастер на ФЕФА универзитету. Он посједује 0,69 одсто акција.
Урош и Томислав Момировић, синови Ђорђа Момировића
Бизнис породице Момировић скоро да је засјенила јавна функција сина Томислава, који је већ у два мандата министар у Влади Србије.
Момировићи су познати по кожној галантерији, послу који су започели Ђорђе и Нада. Компанија Мона је већ прерасла у модни бренд, али је породица пословање разгранала и у хотелијерству. Синови Урош и Томислав Момировић су полако преузимали део посла.
Кожом и конфекцијом се бави Урош, док је Томиславу, док се није прихватио министарских дужности, било поверено хотелијерство. Томислав је од 2020. до 2022. био министар грађевинарства, саобраћаја и инфраструкуре, а од 2022. је министар унутрашње и спољне трговине. Прије тога био је директор Мона плазе и заступник огранка Златибор плаза.
Урош је власник и директор Мона холдинга, фирме Мона фешн и Мона д.о.о. Хотелијерски дио, Мона плаза и Златибор плаза у власништву су родитеља и то 46 одсто у рукама Ђорђа, а 53 одсто припада Нади Момировић.
Никола Вучићевић, син Слободана Вучићевића
Слободан Вучићевић био је оснивач Гранд Прома, предсједник УО Дроге Колинске. У међувремену је ове бизнисе продао или из њих изашао, а основао је нове – компанију Декси Ко и Силвер Лаке инвестмент. Управо у ове две фирме његов син Никола Вучићевић преузео је 100 одсто власништва.
Никола се од 2020. налази на позицији менаџера за развој бизниса у компанији Декси Ко. У овој компанији почео је да ради 2017. године, прво на позицији маркетинг асистента, затим маркетинг менаџера, а последње три на садашњој позицији. Прије него што је дошао у Декси Ко, провео је неколико мјесеци на пракси у Дилојту на позицији консултанта.
Никола је у гимназији „Руђер Бошковић” у Београду похађао интернационални програм Кембриџ ИГЦСЕ у периоду од двије године. Након тога, у Оксфорду уписује програм „Интернашнл Бакалоријет” у средњој школи „Ст. Клерс Оксфорд”. Школовање наставља у Лондону и уписује „Кас Бизнис Скул“, смјер „Бизнис студије”.
Слободан Вучићевић потврдио је за Форбс Србија да његов син Никола наставља породични бизнис и да је преузео власништво у компанијама Декси Ко и Силвер Лаке инвестмент. “У праву сте. Ја се повлачим, а Никола наставља”.
Бранислав, Маријана и Александар, дјеца Афродите Бајић
АМЦ-Афродите Мод Колекшн је приватна породична модна кућа коју су 1989. основали супружници Афродита и Милан Бајић.
Компанија данас има више од 120 запослених, два производна погона, 13 малопродајних објеката и разгранату велепродајну мрежу у Србији, Црној Гори, Босни и Херцеговини, Хрватској, Словенији, а од 2019. и у Немачкој.
Годишња прозводња АМЦ-а је, како се наводи на званичној интернет страници компаније, више од 80.000 одјевних предмета. Основна дјелатност је, како је истакнуто, производња и продаја женске конфекције врхунског квалитета и дизајна, намијењена свим потребама савремене модерне и пословне жене.
Менаџмент тим је од 2009. ојачан уласком друге генерације оснивача, прво сина Бранислава, затим ћерке Маријане, а потом и најмлађег насљедника Александра.
Према званичним подацима, компанија је у 2022. имала пословни приход од око 2,3 милиона евра. Такође, Афродита и Милан су сувласници са по 50 одсто удјела , док је 2017. син Бранислав преузео директорску позицију.
Афродита Бајић је недавно за медије рекла да је син Бранислав прије неколико година преузео оперативно управљање компанијом, као и то да су у посао у АМЦ укључени сви насљедници, а да је она у “другом реду”. “Делегирање са прве генерације на другу је озбиљан задатак, ту нема шале”, рекла је она за подкаст “Ја, предузетник”.
Бранко Бајић је у компанију дошао 2009. чим је завршио Економски факултет, али је према ријечима Афродите, тада био најмање заинтересован за породични бизнис. Ипак, брзо се уклопио, а данас сви заједно раде у АМЦ.
Ана, Милица и Бојан Радун, дјеца Слободана Радуна
Слободан Радун је од једног малог предузетничког подухвата 1998.у Бачкој Паланци изградио Нектар групу, једну од највећих регионалних компанија у производњи воћних сокова и преради воћа и поврћа. У Нектар групи запослено је више од 1.000 људи.
Значајан подухват компаније била је куповина чувеног словеначког Фруктала 2011. године.
Слободан Радун је преминуо 2020. године, а компанију су наставили да воде, поред супруге Смиље и ћерке Ана Радун Ђуровић (40), Милица Радун Јовановић (47) и син Бојан Радун (45).
Иако је Бојан Радун још 2014. отишао из Нектара, према званичним подацима, он је власник 27 одсто, подједнако колико имају и његове сестре, Ана и Милица. Остатак компаније Нектар, од око 18,89 одсто је у рукама мајке Смиље Радун.
Ана и Милица, поред тога, воде и Није свеједно фондацију, у којој је Милица предсједник УО, а Ана управник.
Ана Радун завршила је економију на Београдском универзитету и практично од дипломирања 2008. ради у породичној компанији. На истом универзитету дипломирао је и Бојан Радун.
Александар и Андреј Ковачевић, синови Горана Ковачевића
Горан Ковачевић је развој малопродајне мреже Гомекс започео 1999. у Зрењанину. Данас је сувласник система у коме ради близу 2.400 људи. Он је остао мањински власник Гомекса са удјелом од 47 одсто.
Већински удио трговинског ланца Гомекс продат је инвестиционом фонду ЦЕЕЦАТ капитал који је постао власник 51,5 одсто. У власничкој структури са 1,5 одсто учествује и Јан Сирс, члан Надзорног одбора. Горан Ковачевић је остао предсједник Надзорног одбора компаније.
Отац је троје дјеце, а два сина полако улазе у бизнис. Александар и Андреј Ковачевић су укључени у пословање Гомекса, али нису у првој линији управљања. Она је повјерена професионалном менаџменту. Синови су спремни да контролишу систем, али не још и да њиме управљају.
Владимир и Олгица Тодоровић, дјеца Мирка Тодоровића
Породица Тодоровић је постала позната по дјечијем модном бренду Тодор. Тодоровићи су, како је једном признао отац Мирко, баш на приједлог сина Владимира диверсификовали пословање. Ушли су и у хотелијерство, и то се показало исправним. Модног бренда више нема, поклекао је под ударом сивог тржишта, али породица управља хотелом у строгом центру Београда, у Кнез Михаиловој улици.
Мирко је медијима признао да је дан након синовљеве свадбе, подијелио сину и ћерки своје удјеле у компанији. Дјеца Владимир и Олгица Тодоровић су власници по 25 одсто, а супруга Ружица 50 одсто компаније Тодор. У њиховом власништву је Београд арт хотел и ресторан Шешир мој у Скадарској улици.
Владимир се запослио у Тодору одмах по завршетку школе са око 23 године. Био је задужен за вођење производње и комерцијале.
