Европарламентарци су у уторак усвојили мјере за смањење потрошње енергије и емисија гасова стаклене баште из сектора зграда, претходно договорене са Савјетом, саопштио је Европски парламент.
Предложеном ревизијом Директиве о енергетским својствима зграда желе се до 2030. знатно смањити емисије ефекта гасова стаклене баште и потрошња енергије у сектору зграда у ЕУ како би он до 2050. постао климатски неутралан. Други циљеви су обнова енергетски најнеучинковитијих зграда и побољшање размјене информација о енергетским својствима.
Зграде којима се користе јавне установе или које су у њиховом власништву требале би бити с нултим емисијама до 2028. године, а од 2030. то би се требало примијенити на све нове зграде. Државе чланице моћи ће узети у обзир потенцијал глобалног загријавања током животног циклуса зграда, што обухвата производњу и одлагање грађевинских производа кориштених за њихову изградњу.
Рок за стамбене зграде
Kад је ријеч о стамбеним зградама, државе чланице мораће увести мјере којима ће осигурати да се до 2030. у најмање 16% зграда смањи просјечна употреба примарне енергије, а да до 2035. то буде остварено у најмање 20-22% зграда.
У складу с новом директивом и минималним захтјевима у погледу енергетских својстава, државе чланице Европске уније мораће до 2030. обновити 16% енергетски најнеучинковитијих зграда, а 26% њих до 2033.
Ако је то технички и привредно могуће, државе чланице требале би до 2030. постепено увести соларне уређаје у јавне и нестамбене зграде, зависно од њихове величине, те у све нове стамбене зграде.
Постепено укидање котлова на фосилна горива
Државе чланице морају донијети мјере за декарбонизацију система за гријање и за постепено укидање котлова на фосилна горива у системима за гријање и хлађење како би се они до 2040. потпуно укинули. Од 2025. године биће забрањено субвенционисање самосталних котлова на фосилна горива. Међутим, финансијски подстицаји и даље ће бити могући за хибридне системе гријања, попут оних који комбинују котао са соларним термалним уређајем или дизалицом топлине.
Из ових одлука могуће је изузети привредне објекте и архитектонску баштину. Осим тога, државе чланице могу изузети и зграде заштићене због њихове посебне архитектонске или историјске вриједности, привремене зграде те цркве и вјерске објекте.
Директива је на пленарној сједници Европског парламента у Стразбуру донесена с 370 гласова за, 199 против и 46 суздржаних. Kако би директива ступила на снагу, треба је службено одобрити и Савјет министара, наводи се у саопштењу Парламента, преноси Индекс.
Према подацима Европске комисије, зграде у Унији узрокују 40% потрошње енергије и 36% емисија гасова стаклене баште. Комисија је 15. децембра 2021. донијела законодавни приједлог за ревизију Директиве о енергетским својствима зграда у оквиру пакета "Спремни за 55%". Захваљујући новом Европском закону о клими из јула 2021., циљеви за 2030. и 2050. годину постали су дио обавезујућег европског законодавства.
