Камате на стамбене кредите су на максимуму у посљедњих 10 година, али и цијене некретнина.
Питање је да ли је у таквим околностима боље узети кредит са фиксном или промјењивом каматном стопом. И поред очекивања да би каматне стопе могле да крену да падају од друге половине године, са сигурношћу се не може рећи шта би се више исплатило у овом тренутку.
Упућени кажу да каматне стопе генерално сада нису уопште повољне.
"У овом смислу се уопште не исплати подизати стамбени кредит. Да ли је боља фиксна каматна стопа која је ограничена на одређени период или промјењива каматна стопа, то је јако тешко рећи, зато што ако бисмо рекли фиксна, а онда еурибор крене да пада у неком наредном периоду, онда би неко рекао – ето погријешио сам. А ако бисмо рекли промјењива, а еурибор крене да расте опет, онда опет грешка. Тако да то је јако тешко прогнозирати и рећи шта је у овом тренутку паметније", каже за "Јуроњуз Србија" Дејан Гавриловић из “Ефективе”.
Уредник портала “Каматица” Душан Узелац рекао је да фиксне каматне стопе на стамбене кредите ниже од варијабилних стопа на исте кредите које банке нуде су реакција банака на раст еурибора којом оне желе да клијентима понуде зајам који је на први поглед мање неизвјестан него у случају промјењиве каматне стопе.
Доза страха
"Кредити са фиксном каматном стопом су у ствари посљедица захтјева тржишта, јер су управо због турбулентног раста еурибора, тржиште, односно грађани који су у фази куповине стамбеног кредита, захтијевали производ који би био везан за нешто друго, а не за еурибор, пошто је то у ствари правило немир и неодлуку при подизању стамбеног кредита. Управо из тог разлога су банкари изашли са понудом са фиксном каматном стопом", рекао је Узелац за Танјуг.
Додао је да је нуђење фиксне каматне стопе на одређено вријеме, рецимо на прве три године, што се обично дешава, заправо нуђење квази фиксне, а не праве фиксне каматне стопе.
То што банке нуде на ограничени период фиксну камату на стамбене кредите, наводи Гавриловић, значи да ни оне не знају шта ће да буде са еурибором.
"То значи да и код њих постоји нека одређена доза страха или пројекције да би еурибор можда могао да расте, па би онда они на тој фиксној камати губили новац. Значи не видим друго објашњење, то ми је најлогичније", рекао је Гавриловић.
Када би, додаје Гавриловић, банке знале да ће еурибор да пада, онда би њима фиксна камата ограничена на неки период одговарала, јер би они увијек имали пет или шест одсто камата, а еурибор пада.
"На примјер, еурибор падне на 1, њима би зарада била она разлика од 5 одсто. Али очигледно је да ни они не знају чим фиксну дају само на ограничени временски период. Или су можда њихови извори финансирања такви да не могу да понуде на дуже, јер не знају колико ће њих новац да кошта након истека тог периода", навео је Гавриловић.
Стагнација на тржишту некретнина
Гавриловић каже да банке када виде да не иду стамбени кредити, онда ће оне пробати да колико је у њиховој моћи коригују цијену, односно каматну стопу.
"Али раст цијена некретнина је такав да калкулација везана за примања, каматну стопу и цијене некретнина показује да неко са просјечном платом, ако гледамо Београд, може да купи гарсоњеру или једнособан стан, јер се не уклапа у нешто више, толико су отишли нагоре. Кредит скуп, некретнина скупа, а плата не може то да испрати", наводи Гавриловић.
Да је овјера купопродајних уговора о непокретностима готово стала, каже он, потврдили су му поједини нотари.
"То је прича у посљедња два мјесеца, али ја мислим да то траје и нешто дуже и нешто прије тога”, додаје Гавриловић.
Он наводи да му је једна нотар рекао да би заинтересовани требало да преговарају са инвеститором зато што је продаја станова малтене стала и да су сада инвеститори спремни да попусте.
"Кад ће, ако не сад, јер немају купце", каже Гавриловић.
