За нама је, кажу метеоролози, најтоплији фебруар. Воће је процвјетало, а пољопривреднике брине шта ће бити ако падне снијег и ако се температура спусти испод нуле.
Професор Зоран Кесеровић са Пољопривредног факултета у Новом Саду објашњава да је најосјетљивија фаза прецвјетавања воћа, и да ако оно заврши ту фазу и дође до већих плодова, мраз неће моћи значајно да умањи род, већ може само да оштети плодове.
Екипа РТС-а посјетила је Ритопек, гдје је скела превезла велики број воћара, који су забринути због трешњи.
Резидба се отегла, за 15 дана стиже и прскање, али све више се старе сорте замјењују новим. Старо се ипак не сијече, већ се прекалемљује.
Забрињава скупа радна снага и то што је нема, па неки у Ритопеку орезивањем остављају све ниже и ниже крошње.
Проф. др Зоран Кесеровић са Пољопривредног факултета у Новом Саду каже да је таква ситуација са топлим јануаром и фебруаром могла да се види и раније.
Према његовим ријечима, у протеклих 35 година само у једној години није било измрзавања воћа.
Истакао је да је најосјетљивија фаза прецвјетавања и додао да може да се деси да воће које мраз задеси тек када су мало већи плодови, да претрпе оштећења само на плоду, али да не умањи род.
Инжењер електротехнике Лазар Јовановић рекао је да је суша још један од проблема са којим се пољопривредници суочавају.
Навео је примјер да пољопривредник који треба да наводњава и има 100 јединица воде у бунару, ако је година сушна, имаће 50 јединица, и мораће да се оптимизује.
Јовановић истиче да пољопривредници размишљају о тој ситуацији, али не постоји могућност да се припреме на све околности, јер они раде у фабрици под отвореним небом.
Професор је навео да се нови систем против измрзавања воћа користи у Италији.
Како је објаснио, то је торањ који избацује топли ваздух и може да заштити воће на седам хектара и то на температури од -4. Његова цијена је око седам, осам хиљада евра.
