Усвајањем одлуке о минималној плати у ентитету ФБиХ од 1.000 КМ поставило се и питање ланчане реакције за бројне социјалне категорије.
Тим поводом "Кликс" је разговарао с министром за рад и социјалну политику у Влади ФБиХ Аднаном Делићем.
Конкретно, с министром Делићем су разговарали о статусу особа с инвалидитетом, односно њиховим мјесечним примањима, које су до сада биле везане за минималну плату.
"Што се тиче питања повећања инвалиднина, желим прво нагласити да је посљедњих 13-14 година основица за накнаде особа с инвалидитетом била фиксирана на максимални износ од 401 КМ. То је у буџету изискивало 139 милиона КМ. Доласком нове власти и измјеном Закона максимални износ инвалиднине повећан је за 70% посто, односно са 401 КМ на 728 КМ максималног износа”, каже Делић.
То је у првој години, поручује, изискивало додатних 80 милиона КМ на ових 139 милиона КМ, те је у 2023. години за инвалиднине утрошено око 220 милиона КМ.
“У 2024. години додатно је обезбијеђено још 41 милион КМ, а у 2025. још 20 милиона, тако да издвајања за инвалиде у 2025. години износе укупно 280 милиона КМ. То је повећање од 141 милион КМ и при томе треба нагласити да у овом периоду док су расле накнаде за особе с инвалидитетом за 141 милион КМ друге социјалне накнаде су мировале. Без обзира како то неко тумачио, ово је значајан пораст који показује опредијељеност Владе ФБиХ и Федералног министарства рада и социјалне политике да унаприједи квалитет живота особа с инвалидитетом”, истакао је.
Међутим, наставак тренутног модела обрачуна био би неодржив, сматра Делић, те би могао и сигурно би угрозио друге социјалне накнаде и права у систему социјалне заштите.
“Дакле, уколико би инвалиднине расле у складу с тренутним законом, према којем су основице за инвалиднине везане уз минималну плату, односно 80% минималне плате то би значило да би основица инвалиднина порасла на 800 КМ, а максималан износ инвалиднина достигао би 1.176 КМ, а трошкови за инвалиднине порасли би на 490 милиона КМ годишње, што би представљало додатно оптерећење од 210 милиона КМ. То би угрозило финансирање других социјалних програма, примања других рањивих категорија, па и самих особа с инвалидитетом и довело у питање буџетску одрживост цијеле Федерације”, нагласио је Делић.
Стога су већ раније, у складу с одлуком Владе, да се крене у свеобухватну фискалну реформу, предложене измјене свих прописа који се везују за минималну плату и многи од њих су већ и измијењени, као што су закони који регулишу борачке накнаде, Закон о заштити цивилних жртава рата, и Закон о јединственим начелима и оквиру материјалне подршке који је тренутно у процедури усвајања.
“Дакле, није истина да се основице фиксирају новим законом јер планиране измјене закона ће омогућити контролисано повећање инвалиднина сваке године, у складу с економским растом, а не скоковито, чиме се настоји осигурати дугорочна одрживост социјалне заштите за све кориснике социјалне заштите, не само једне категорије и не за краткорочну куповину социјалног мира. Новим законом се предлаже нова формула за годишње усклађивање основица која узима у обзир раст потрошачких цијена и БДП-а, чиме би инвалиднине расле контролисано и без везивања за минималну плату. На овај начин инвалиднине би задржале своју сврху, односно изједначавање могућности особа с инвалидитетом са здравим особама, без нарушавања односа према радним примањима или прекомјерног оптерећења буџета. Циљ је осигурати достојанствен живот за особе с инвалидитетом уз истовремено очување финансијске стабилности буџета и права свих корисника буџета. Важно је још једном нагласити да су инвалиднине, према домаћим и међународним стандардима, социјалне накнаде које не произлазе из рада, већ из потребе за изједначавањем могућности са здравим особама”, поручио је Делић.
На крају, Делић истиче да ако постоји консензус организација које заговарају права особа с инвалидитетом, да желе ући у ову авантуру с буџетом и допринијети да се тренутно стабилан и редован систем исплата поремети и у питање доведе његова дугорочна одрживост и ако је Парламент као законодавац спреман то подржати, власт ће то имплементирати, али се оградити од свих посљедица које ће то произвести.
“Кључно питање је шта се тражи, да ли одговорна политика или ризик за све буџетске кориснике, па и за особе с инвалидитетом”, закључио је Делић.
