Само му је 16, преко да иде на памет му не пада, јер је већ свој газда, а није крио шта све има.
Иза њега 150 оваца, лично његових, а са "дидом" је од своје пете године, па све досад, овцу по овцу набављао.
Тако је овчарство заволио. Вели, није ни лако, ни тешко, а он је на то навикао и не би своје стадо никад мијењао ни за један други посао.
"Не би брате што се каже, било би ми и тешко и жао све то сада разбаталити. А исплати се и на јагањцима и на курбанима", каже млади Алмин из БиХе који вели да у крају нема младих као што је он, само још старији понешто држе.
Његов отац код своје куће има бикове и краве а ово овдје...
"То је његово, а ово овдје је моје, сто посто моје", каже момчић дјечијег лица.
Иде у други разред средње, учи за водоинсталатера, а шта му кажу другари.
Е, па кажу да је боље бити сам свој газда него да радиш за другог. У школи, не крије, није нешто али иде реда ради, само да заврши. Дјевојку сад нема, али биће друга. Оставила га због оваца...
"Имао сам цуру... Не свиђају јој се овце, не пашу јој, каже да јој смрди... Није јој пасовало, и она гас. Погодило ме али шта могу, данас су све такве, данас само на телефон... моле Бога и гас или вани да оду", каже дјечак додајући да никад не би ишао преко јер се овдје боље живи и да је тамо све скупље.
Телефон слабо користи сем за посао, да уговори за "јањце", понекад погледа тај Тик Ток кад му је досадно. Около по кафићима не иде јер би радије динар у овцу дао него на наргиле: "Тако, само одоше паре".
"Они мисле да су фаце што иду у те кафиће и на те наргиле, а то није ништа, само оду паре па ринтај даље", каже прерано сазрели Алмин који пред собом види јасан циљ и своју будућност - на свом имању, а сан му је да буде јак пољопривредник, да има што више оваца, крава и бикова.
Млади газда има трактор и све прикључке а да барата машином научио га је отац.
"Ова овца ми је све дала и како сад да је продам... Не би их ни за богатство дао сад кад би дошао неко, а било је понуда. А Алмин ни да чује, навикао и на хладноћу и на кишу, на зиму, на све је то навикао још одмалена", каже.
Вјерује да су родитељи на њега поносни.
"Питају, како он има, а ја радим, сатрех се... И овдје је напредно али неће да раде, само да леже и моле Бога нека марка да падне, кажу даће Бог", објашњава дјечак додајући да у иностранство никад не би ишао јер боље му је да је свој газда него да ради за туђина.
Велика му је жеља да се ожени, да има фамилију и волио би да има четворо-петоро дјеце.
Жена је, вели да се поштује, а да се на дјецу не галами. За своју дјецу би волио да буду поштени и добри људи.
Има и ко га је преварио, један му украо два јањца, а било је и да долазе разни да краду, а онда је каже дјед излетио с танџаром.
Вели да је народ такав данас, хоће да превари, сједи с тобом, све лијепо, а онда оде код другог па свашта прича.
"За мене је моја овца богиња... Народ данас... само тај мобилни, све отишло...", каже дјечак који одмалена живи горштачки да га је живот прерано свему научио.
А кад би некако и негдје добио 20.000 марака (10.000 евра) прије би купио трактор него неки ауто јер трактор даје а ауто узима.
Младима би препоручио да се баве пољопривредом јер је то лако. Није баш али "не мереш лежат', неће ти нико ништа дат". Најтеже му је било кад му је други дјед љетос погинуо, пао под трактор...
"Као да ми је нешто рекло, ајд' кући. Дођем кући сви плачу, кажу дид погинуо. Било ми је много тешко, плакао сам, и он је прије држао овце па ме савјетовао а код њега сам највише волио то што је био поштен и искрен", каже дјечак.
Шта би кад би дјевојка рекла да распрода све овце?
'"Рекао бих јој ајд ти тражи другог, мене неш’", каже Алмин који би за жену једног дана дјевојку која воли пољопривреду као он и којој овце не смрде.
Сиња нема цијену, не би је продао ни за шта
Сиња му је најомиљенија овца, она нема цијену и не би је продао. Даје све, и вуну и млијеко.
"Нема тих пара... А оваква овца сада кошта 500-600 а иде и до 1.000 марака (500 евра)", каже Алмин који на матуру у Бихаћ планира трактором.
А другари? Каже, "смију ми се".
