Војо Вукашиновић из села Сопотница, код Пријепоља, већ 14 година успјешно узгаја пастрмке у рибњаку смјештеном близу извора ријеке Сопотнице.
Овај некадашњи текстилац, којем је посао с пастрмком био остварење дјечачког сна, данас има рибњак с десет базена, а осим производње рибе, бави се и сеоским туризмом те изнајмљује апартмане.
Али, срце његовог посла и даље је узгој пастрмке, рибе која захтијева изузетно специфичне услове и непрестану бригу, пише "Еспресо".
Пастрмка, каже Вукашиновић, захтијева чисту и свјежу воду, богату кисеоником и на одговарајућој температури. Управо због близине извора ријеке Сопотнице, вода у његовим базенима готово је идеална за узгој ове врсте рибе.
Температура воде се креће од пет до 14 степени, што омогућава стабилне услове за раст рибе током цијеле године. Иако одржавање базена и осигуравање потребних услова може звучати једноставно, Вукашиновић објашњава да рибњаци захтијевају непрекидну пажњу, посебно у осјетљивим фазама мријешћења.
Контролисани услови
"Пастрмка је госпођа”, истиче Вукашиновић, наглашавајући како је ријеч о риби која је изузетно осјетљива на квалитет воде, кисеоник и температуру.
Када дође јесен, каже, лишће које пада може зачепити довод воде, што може бити катастрофално за рибе, па Вукашиновић често ноћи крај рибњака како би спријечио такве проблеме.
Услови за узгој пастрмке морају бити прецизно контролисани јер је ова риба врло захтјевна – превише топлоте може пореметити њен метаболизам, док на температурама нижим од шест степени престаје храњење.
Пут од јајета до рибе спремне за конзумацију траје између девет и дванаест мјесеци. Пастрмка тежине између 250 и 350 грама продаје се свјежа, док се већи примјерци филетирају и суше. Вукашиновић повремено запошљава раднике који му помажу у чишћењу рибе и одржавању базена, али наглашава како је за овај посао потребна обука јер "не може то баш свако".
Упркос захтјевима посла, Војо се не жали. Иако узгој рибе не доноси богатство, омогућава му стабилан приход, често већи него што је у могућности потрошити. Но, посао је исцрпљујући – није био на годишњем одмору већ десет година.
"Можда ове године одем на два-три дана, каже с осмијехом, надајући се да ће неко од пријатеља преузети бригу о рибњаку за то кратко вријеме", каже он.
Један од највећих изазова с којима се суочава није природа, већ инфраструктура. Локални пут којим транспортује рибу и прима госте није у најбољем стању, што отежава развој његовог другог бизниса – сеоског туризма. Ипак, Војо је оптимистичан и наставља да ради на унапређењу својих апартмана те планира изградити мало језеро како би гостима пружио потпуни доживљај боравка на селу.
"Планова увијек има", закључује Вукашиновић, додајући да, иако узгој рибе можда није најпрофитабилнији посао, доноси довољно да задовољи животне потребе.
"Не можеш се обогатити, али можеш имати довољно пара. А када радиш, немаш времена ни да их потрошиш", са смјешком завршава овај страствени узгајивач пастрмке из Сопотнице.
