Вјечно питање када ће камате пасти данас је добило јаснији одговор, јер су подаци о инфлацији, бољи од очекиваних, драматично промијенили опкладе да ће се то догодити до краја љета.
Вјероватноћа да ће Федералне резерве смањити стопе до свог септембарског састанка скочила је јутрос на 89 одсто, што је значајно више од 73 одсто вјероватноће која је забиљежена у сриједу и 52 одсто вјероватноће у истраживању од прије мјесец дана, према ЦМЕ ФедВоч, који прати трговање фјучерс уговорима везаним за будуће промене политике централне банке, пише "Форбс".
Трговци сада вјерују да су вишеструка смањења каматних стопа у 2024. све вјероватнија, са 89 одсто вјероватноће за два или више смањења и 44 одсто вјероватноће за три или више смањења.
Ова промјена се такође одразила на тржишту обвезница, јер су приноси на америчке државне обвезнице са доспијећем од једне, двије и 10 година пали за око 10 базних поена на вишемјесечне минимуме (нижи приноси указују на повећање вриједности обвезница), што доказује да трговци са фиксним приходима имају много више повјерења да ће монетарна политика Федералних резерви постати знатно мање агресивна у наредним годинама.
Реакција берзе на објаву података о инфлацији, која је открила први мјесечни пад потрошачких цијена од 2020. године, била је знатно блажа.
С&П 500 је пао за око 0,1 одсто и кретао се знатно мање оштро него након претходних позитивних инфлаторних очитавања, вјероватно као одраз снажних очекивања инвеститора на тржишту акција да ће доћи до смањења каматних стопа.
Међутим, добици су били јаки за акције које нису толико учествовале у недавном расту подстакнутом вјештачком интелигенцијом, јер је индекс Расел 2000, који прати мање америчке компаније, скочио за око 2 одсто до средине јутра, на путу да забиљежи свој највећи дневни раст од марта.
"Одличне вијести на фронту инфлације", написао је Џон Линч, главни инвестициони службеник Комерика Велт Менаџмент, у коментарима путем мејла.
Линч је навео неколико начина на које ће смањење каматних стопа бити "важно" за финансијска тржишта, укључујући помоћ цијенама државних обвезница смањењем трошкова отплате државног дуга и широко помажући у оправдавању виших релативних вредновања листираних компанија, јер се будући профити суочавају са нижом дисконтном стопом захваљујући мање скупим корпоративним кредитима.
Висока инфлација је иницијално навела Фед да почне да повећава стопе 2022. године, што је довело до пада берзе, при чему је С&П опао за чак 25 одсто у првих девет мјесеци те године.
Али акције су ускоро почеле да пркосе конвенционалној мудрости да би већи трошкови задуживања требало да узрокују продужени пад, углавном јер су релативна вредновања акција постала скупља захваљујући растућем повјерењу инвеститора у способност корпорација да претворе АИ и друге напретке у будуће профите.
Чак и ако Фед смањи стопе два пута ове године, смањујући федералну стопу са 5,25 одсто до 5,5 одсто на 4,75 одсто до 5 одсто, стопе ће и даље бити више него што су биле од 2007. до 2022.
