Ускоро креће почетак радова на изградњи најлуксузнијег и највишег објекта у Републици Српској – Хотела Палас у власништву фирме Цептер Интернешнал.
Предвиђено је да будући хотел буде висок 100 метара, а садржаваће ресторане, видиковац, спа центар, подземну гаражу и пословне објекте. Вриједност инвестиције је око 150 милиона КМ, пише "БизнисИнфо.ба".
Власник компаније је Филип Цептер, који је рођен као Милан Јанковић.
Мјесто рођења му је у Србији, иако су његови Босанци, а и одрастао је у БиХ. Касније је постао познат као “краљ посуђа”.
"Моји су из Босанске Дубице, а у Велико Градиште (у Србији) су се доселили пошто је мој отац, Милисав, постављен за директора у једној фирми", објасио је једином приликом Цептер.
Убрзо су се вратили у Козарску Дубицу гдје се школовао, а студирао је у Београду, гдје је већ показао таленат за бизнис.
"Као студент на Економском факултету у Београду, радио сам свашта. Најчешће сам организовао чишћење прозора на новоградњама. Погодио бих посао и оформио екипу. Од тог посла имао сам двоструку корист: као организатор и као радник", једном приликом је испричао.
Супругу Мадлену је упознао у Универзитетској библиотеци.
"Морам да признам: била је једна од најљепших дјевојака. Нико није смио да јој приђе, а ја сам то учинио за опкладу. Не, наравно, у нади да ћу да је заведем, већ у нади да ћу отићи са њом на кафу. И све сам јој то рекао да ме не би одбила. Али, и то је био дио моје стратегије. Било је важно да пристане… Послије четири године, 1975. били смо у браку", казао је.
Два дана послије женидбе отишао је у војску. Потом је радио у шпедицији. Послије три године Мадлена је, као професор, послата у Аустрију због школовања наших радника, а он је добио одмор од шест мјесеци због учења језика.
"Међутим, послије пола године нисам желио да се вратим. Нашао сам посао у фирми која је продавала посуђе. Три године касније, постао сам директор продаје, а 1985. сам основао своју фирму са истом дјелатношћу. Брзо сам стекао велики капитал. Затим сам, 1989. године, купио малу фабрику у Италији. И ту сам патентирао дно посуде 'Цептер', које је неуништиво. Већ 1990. године имао сам промет од милијарду марака, двије фабрике и највеће одликовање за допринос италијанској економији", испричао је том приликом.
Након тога бизнис се само ширио. Успон и ширење дјелатности предузећа одвијали су се фантастичном брзином – од посуђа, медицинских апарата и апарата за домаћинство, козметике до луксузних производа.
Цептер је данас присутан у више од 40 земаља. Компанија се процјењује се на више стотина милиона долара.
Име и презиме је, како је рекао, промијенио 2000. године, послије бомбардовања Србије, када му се “за тренутак све смучило”, али је додао да “никада не би прикрио своје поријекло”.
