Колапс владајуће коалиције у Њемачкој и повратак новоизабраног предсједника САД Доналда Трампа у Бијелу кућу стварају нове ризике за највећу економију Европске уније, која је већ у забрињавајућем паду, пише америчка агенција "Асошиејтед прес".
Њемачка економија се смањује у посљедње двије године услед пандемије корона вируса, рата у Украјини и конкуренције из Кине. Усред структуралних проблема код куће и глобалних изазова, нејединствена трочлана коалиција канцелара Олафа Шолца није успјела да постигне договор о неким кључним питањима.
Ситуација је ескалирала када је Шолц објавио да смјењује министра финансија Кристијана Линднера. Тај потез је фактички означио крај владајуће коалиције, која без Линднерове либералне Странке слободних демократа (ФДП) нема већину у парламенту.
Распад коалиције услиједио је послије вишенедјељних унутрашњих спорова око начина за подстицање раста њемачке економије.
Шолц је рекао да планира да тражи гласање о повјерењу влади у парламенту 15. јануара, што би, у случају његовог пораза, могло да доведе до ванредних избора до краја марта. Редовни избори у Њемачкој треба да буду одржани у септембру сљедеће године.
Канцелар је казао да ће контактирати Фридриха Мерца, лидера Хришћанско-демократске уније (ЦДУ), најјаче опозиционе странке, како би разговарали о идејама за јачање њемачке економије и одбране.
Међутим, пословни лидери су позвали Шолца да дјелује знатно брже како би створио стабилну владу спремну да се ухвати у коштац са кризом.
До колапса владајуће коалиције, у којој су Шолцове социјалдемократе, Линднерови либерали и Зелени, дошло је у посљедњим сатима дана у којем су европски лидери почели да прихватају извјесност другог Трамповог мандата, који ће имати озбиљне импликације по европску безбједност и економију.
Потпредсједник италијанског истраживачког центра ИСПИ Антонио Вилафранка рекао је да "на европском нивоу, политичка нестабилност у Њемачкој није добра вијест", указујући да је јак француско-њемачки савез представљао важну противтежу током првог Трамповог мандата од 2017. до 2021. године.
Трамп је запријетио неиспуњавањем обавеза према НАТО, смањењем подршке Украјини за њену одбрану и увођењем царина до 20 одсто на робу из ЕУ (уз још више царине на робу из Кине), чиме је повећао изгледе за трговински рат са европским савезницима Вашингтона.
Царине би задале оштар ударац њемачком извозу и допринијеле би још једном болном назадовању привреде, коју дуго покреће јефтина енергија из Русије и велика извозна тржишта.
Њемачка индустрија се још није у потпуности опоравила од пандемије корона вируса. Када је Русија напала Украјину 2022. године, Њемачка и друге западне земље су обуставиле куповину руског гаса и нафте.
Конкуренција из Кине, укључујући њена електрична возила, у међувремену је приморала њемачке и друге европске произвођаче аутомобила да смање производњу и отпуштају раднике.
Један од директора у холандској банкарској компанији ИНГ Карстен Бжески рекао је да су "политичка дешавања у посљедња 24 сата додатно замрачила од раније суморне краткорочне изгледе за њемачку економију".
"Други мандат Доналда Трампа у САД, са очекиваним новим трговинским тензијама, погодиће њемачку економију, чијих 10 одсто извоза иде у САД. Не треба пуно маште да бисте схватили да америчке царине на европске аутомобиле шаљу њемачку аутомобилску индустрију у дубље проблеме", казао је Бжески.
Други аналитичари, међутим, наводе да би Трампово увођење царина заправо могло да користи њемачкој аутомобилској индустрији, чије су тешкоће биле међу разлозима за слабљење економије. Док Трамп пријети увођењем нових царина на европске производе, још увијек актуелни предсједник САД Џозеф Бајден је већ увео стопроцентне царине на кинеска електрична возила, која преплављују глобално тржиште.
