Босна и Херцеговина је у осам мјесеци ове године само на основу разних акциза зарадила више од милијарду и по КМ, показују подаци Управе за индиректно опорезивање (УИО) БиХ, која прикупља новац од акциза.
Како су рекли из УИО БиХ за "Независне новине", од акциза на увозне производе БиХ је зарадила 1.056.356.168 КМ, од акциза на домаће производе 23.821.638 КМ, док је од путарине добила 446.820.874 КМ.
"Приходи по основу акциза и путарина уплаћују се на јединствени рачун Управе за индиректно опорезивање, а њихова расподјела врши се у складу са Законом о уплатама на јединствени рачун и расподјели прихода.
Расподјела прихода од индиректних пореза у дијелу надлежности Управе за индиректно опорезивање иде на начин да Управа изврши расподјелу за финансирање државних институција, те према ентитетима и Брчко дистрикту.
Када на овакав начин изврши расподјелу прихода од индиректних пореза, ту се завршава надлежност УИО. Даља расподјела ових прихода у надлежности је ентитетских министарстава финансија", навели су из Управе за индиректно опорезивање БиХ.
Тако је од акциза на нафту и нафтне деривате зарађено 348.254.863 КМ, а од акциза на дуванске прерађевине чак 631.828.044 КМ.
Од акциза на алкохол и алкохолна пића на рачуне је ове године легло 17.960.034 КМ, док је од безалкохолних пића дошло нешто више од девет милиона КМ.
УИО БиХ је од акциза на пиво за осам мјесеци ове године прикупио око 27 милиона КМ, а од кафе око 20 милиона КМ.
Што се тиче акциза на домаће производе, највише је приходовано од акциза на домаћа безалкохолна пића, и то око 11 милиона КМ, па слиједи акциза на домаће пиво која је донијела око пет милиона КМ.
"Кад је у питању расподјела прихода од путарина у 2023. години, они су се дијелили на два начина. Од укупно прикупљене путарине у износу од 446 милиона КМ, први дио је путарина за изградњу путева и тај дио је износио 167 милиона КМ.
Ова средства су распоређена са свим осталим приходима од индиректних пореза, дакле према коефицијентима које на кварталном нивоу усваја Управни одбор УИО.
Коефицијенти за трећи квартал 2023. године које је усвојио Управни одбор УИО: Федерација БиХ - 62,01%, Република Српска - 34,44% и Брчко дистрикт - 3,55%. Други дио је путарина за изградњу ауто-путева и изградњу и реконструкцију осталих путева, и распоређена је по посебним коефицијентима и то на начин да је Федерацији БиХ припало 59%, Републици Српској 39% и Брчко дистрикту 2%.
Тако је Федерација БиХ добила 141,6 милиона КМ, Република Српска 93,6 милиона КМ, а Брчко дистрикт 4,8 милиона КМ.
Поред поменутих прихода од путарине, УИО је у 2023. години прикупио и приходе по основу акциза на нафту и нафтне деривате у укупном износу од 348,2 милиона КМ. Ови приходи су распоређени корисницима са свим осталим приходима од индиректних пореза, дакле према коефицијентима које на кварталном нивоу усваја Управни одбор УИО.
За трећи квартал 2023. године Управни одбор УИО усвојио је сљедећи распоред прихода: Федерација БиХ - 62,01%, Република Српска - 34,44% и Брчко дистрикт - 3,55%. По литру горива које се прода на тржишту у БиХ тренутно се плаћа акциза (висина зависи од врсте нафтног деривата) од 0,30 до 0,45 КМ по литру, те двије путарине.
Прва је путарина за одржавање путева (0,15 КМ по литру деривата), а друга је путарина за изградњу ауто-путева и реконструкцију других путева (0,25 КМ по литру деривата)", навели су из УИО БиХ.
Економиста Адмир Чавалић сматра да треба напустити праксу "хваљења" неким рекордима при наплати пореза у БиХ, јер то кореспондира са инфлацијом, односно повећањем вриједности потрошње.
"Рекордни приходи аутоматски подразумијевају сиромашније грађанство и привреду. Порези иду на потрошњу, а акцизе још конкретније поред ПДВ-а. Проблем је што немамо намјенску употребу зараде од акциза. По дефиницији би оне требале бити намјенске. Тако би акцизе од нафте требале аутоматски бити намијењене за путеве и путну инфраструктуру, духан за здравље, односно здравствени систем и слично. Тога немамо, тако да по два основа увијек треба бити скептичан по питању тих података. Први основ је чињеница да се не користе средства како треба, а други основ је да та средства аутоматски подразумијевају сиромашније грађанство и привреду по основу инфлације", закључио је Чавалић за "Независне новине".
