У свијету гдје пензија све више изгледа као фатаморгана на хоризонту, директор компаније BlackRock, Лери Финк, позива на радикалну промјену у начину размишљања о пензионисању. Његова порука? Вријеме је да преиспитамо традиционалну границу за одлазак у пензију од 65 година - концепт који назива "лудим", с обзиром на његово древно поријекло и изазове са којима се суочавају социјално осигурање и штедња за пензију у Америци.
Старосна граница од 65 година: Застарјели реликт
"Нико не би требало да ради дуже него што жели, али мислим да је помало лудо да наша идеја о правој старосној граници за пензију - 65 година - потиче из времена Османског царства“, написао је Финк у недавном писму.
Ова директна критика указује на једноставну истину: старосна граница за одлазак у пензију, успостављена почетком 20. вијека, више не одговара савременим стварностима. Тада је очекивани животни вијек био много краћи - многи радници нису ни доживјели тренутак да уживају у пензионим бенефицијама.
Данас је ситуација потпуно другачија. Американци живе дуже, што Финк назива "дивном ствари", али та дуговјечност оптерећује пензиони систем који није пројектован за пензије које трају деценијама.
Кључни проблем је предстојећи дефицит финансирања социјалног осигурања. Према Финку, фонд за старосне и породичне пензије очекује се да остане без новца у наредних десет година. Када се то деси, социјално осигурање ће се ослањати само на порезе на плате, који покривају око 79 одсто обећаних бенефиција, према Националном удружењу планера пензија.
Бебибумери су деценијама доприносили социјалном осигурању, стварајући вишак средстава. Међутим, сада, када милиони њих одлазе у пензију, те резерве се исцрпљују. Истовремено, миленијалци и генерација З суочавају се са све несигурнијом мрежом социјалног осигурања.
Финк не ублажава критику своје генерације за допринос овој кризи:
"Вјерују да је моја генерација - бебибумери - била фокусирана на сопствену финансијску добробит на штету оних који долазе послије нас. И у случају пензионисања, у праву су“, рекао је.
Радити дуже као рјешење
Финк није једини који сугерише да би рад дуже могао ријешити кризу пензионог система. Републикански законодавци и чак бивша предсједничка кандидаткиња Ники Хејли износили су сличне идеје. Финк тврди да би рад послије 65. године могао помоћи појединцима да више уштеде, повећају своје бенефиције из социјалног осигурања и смање притисак на систем.
"Као нација, требало би да учинимо све што можемо како бисмо улагање у пензију учинили аутоматским за раднике“, написао је, додајући да послодавци треба да преузму већу одговорност у прављењу пензионих планова, попут 401(к), привлачнијим и доступнијим за млађе запослене.
Међутим, Финк признаје да радити дуже није опција за све. Здравствени проблеми, губитак посла и дискриминација на основу старосне доби често присиљавају Американце да се пензионишу раније него што су планирали. Истраживање ААРП-а из 2022. показало је да се већина радника старијих од 50 година суочава са агеизмом на радном мјесту, док је просјечна старосна граница за пензионисање у САД-у само 62 године.
Позив на генерацијску одговорност
Финк сматра да је његова генерација одговорна за рјешавање ових системских проблема прије него што преда вођство.
"Прије него што моја генерација потпуно нестане са позиција корпоративног и политичког лидерства, имамо обавезу да то промијенимо“, написао је.
Упозорава да ће, уколико се криза пензионисања не ријеши, бити угрожена не само финансијска сигурност, већ и колективна вјера Американаца у будућност земље.
"Ризикујемо да постанемо земља у којој људи држе новац испод душека, а своје снове скривају у спаваћим собама“, рекао је он.
Без обзира на то да ли се слажете са њим или не, његова тврдња да је традиционална старосна граница од 65 година укоријењена у застарјелом добу вриједна је разматрања. С обзиром на неизвјесну будућност социјалног осигурања и чињеницу да многи Американци тешко уштеде довољно, јасно је да приступ пензионисању захтијева нову перспективу.
