- Пољопривредници могу бити задовољни да је, упркос великим притисцима и потребама које Влада Републике Српске има према осталим категоријама становништва, те упркос објективним околностима отежаног финансирања с којим се суочавамо, буџет за развој пољопривреде и села остао на нивоу од 180 милиона КМ - рекао је Минић.

Он је навео да ће приликом расподјеле аграрног буџета и даље нагласак бити на подршци текућој производњи, за шта је предвиђено 60 одсто средстава.

Према његовим ријечима, за подршку дугорочном развоју, односно за капиталне инвестиције и мјере руралног развоја, биће издвојено 25 одсто, а око 13 одсто је предвиђено за системске мјере подршке које се односе на заштиту здравља биљака, животиња, осигурање у пољопривреди, информационе системе, ванредне потребе и помоћи.

- Од ове године резервишемо већи дио средстава за интервентне мјере које могу услиједити за ублажавање евентуалних посљедица климатских промјена, тржишних поремећаја или осталих непредвиђених околности - рекао је Минић.

Он је додао да је у припреми нови правилник о подстицајима, који ће, с обзиром на исти износ аграрног буџета, остати на истом нивоу као прошле године.

- Али, биће нивелације подршке по појединим секторима, што може довести до тога да имамо и раст премије у неким врстама производњи, као што је рецимо сектор рибарства. Такође, нивелација подршке је настављена у односу на производњу са педигреом и која је уматичена, која је под контролом узгајивачке организације, у односу на производњу која се води без познатог поријекла - истакао је Минић.

Он је рекао да ће бити настављена и подршка младима, односно млађима од 40 година, као и женама носиоцима пољопривредних газдинстава, те органској производњи.

Ове године нагласак на складишним капацитетима, преради на газдинству и наводњавању

Када је ријеч о пројектима подршке агротуризму, самозапошљавању и економском оснаживању жена и младих, Минић је најавио већи степен контроле и пооштравање услова ради важности ових мјера за задржавање становништва на селу.

- Подршка капиталним инвестицијама ће задржати исти концепт с тим што ће бити ограничен број одобрених пријава и укупан износ средстава нарочито за пољопривредну механизацију, с обзиром да смо претходне три године имали завидан ниво реализације средстава у овој области. Зато ћемо у 2025. години дати нагласак на складишним капацитетима, преради на газдинству, наводњавању и осталом - поручио је Минић.

Он је подсјетио да су премије по свим линијама повећане 2023. године повећањем укупног буџета за 70 одсто, а додатно су повећане прошле године за најугроженије секторе, као што је узгој и тов свиња, као одговор на појаву епидемије класичне куге свиња, затим за осигурање у пољопривреди, регрес за дизел и остало.

Говорећи о заштити домаће производње, Минић је истакао да оно што је у надлежности ресорног министарства јесте да подноси иницијативе и врши притисак на заједничке институције на нивоу БиХ, а индиректно да кроз мјере аграрне политике унапређује конкурентску позицију произвођача, како на домаћем тако и иностраном тржишту.

- Нажалост, међународни споразуми које је БиХ потписала са ЕУ и ЦЕФТ-а земљама не дозвољавају велика одступања када је ријеч о отвореној трговини и тржишту. Зато наши произвођачи морају тражити излаз у унапређењу ефикасности, квалитета, али и приближавању домаћем потрошачу и прилагођавању његовима потребама - нагласио је Минић.

Фокус на увођењу веће дисциплине у шумарском сектору

Када је ријеч о сектору шумарства, ресорни министар је најавио наставак производно-финансијске консолидације предузећа "Шуме Републике Српске" којим ће постати самоодрживо и остваривати позитиван финансијски резултат, остварен на бази физичког извршења планираног обима производње.

- Посебан фокус посветиће се финансијској дисциплини и спречавању интерних преливања средстава према неефикасним организационим дијеловима. С тим у вези започело се са процедуром статутарних измјена са циљем враћања рачуна шумским газдинствима - рекао је Минић.

Према његовим ријечима, Тим за праћење пословања "Шума", који је именовала Влада Републике Српске, у веома кратком року је израдио Програм производно-финансијске консолидације предузећа који предвиђа заустављање пријема радника, осим дипломираних инжињера шумарства, шумарских техничара и производних радника (сјекачи и трактористи) у складу са потребама организационих дијелова.

Осим тога, предвиђено је увођење веће дисциплине у сегменту извођења радова, израде извођачких пројеката, техничког пријема и трошкова извођења, затим строго вођење рачуна о кројењу и класирању шумских дрвних сортимената, чиме се може значајно повећати просјечна продајна цијена по врстама дрвећа, али и спријечити све радње супротне интересима предузећа.

- Између осталог, предвиђено је повећање прихода од споредних шумских производа кроз повећање властите производње и већу контролу сакупљача и откупљивача ових производа, затим поштовање одлука и закључака Владе Српске у вези са продајом шумских дрвних сортимената. Предвиђен је и већи ниво заштите шума, првенствено заштита од шумске крађе, нелегалног промета, узурпирања шумског земљишта. Обавезно је одмах и у потпуности примијенити нови информациони систем - навео је Минић.

Он је додао да је Програмом предвиђена и смјена директора који су допринијели лошем пословању предузећа, који нису остварили физичке показатеље производње, који су негативно пословали, увећали дуг према централном рачуну предузећа, који нису примјењивали савремене технологије у шумарству, нису измирили обавезе према локалним заједницама за порезе и доприносе и нередовно исплаћивали плате радницима.

Наставак инвестирања у објекте заштите од поплава

Говорећи о сектору водопривреде, Минић је навео да је у периоду од 2018. до 2024. године уложено 320 милиона КМ за приоритетне активности у области водопривреде, а ријеч је о ревитализацији и реконструкцији хидромелиорационих система, објеката одбране од поплава и водоснабдијевању.

Он је навео да је у току друга фаза пројекта "Хитне помоћи и заштите од поплава У Републици Српској" вриједности око 41 милион евра, а који подразумијева рехабилитацију ријеке Врбас кроз градско подручје Бањалуке, ријеке Босне у Модричи, ријека Лијешањ и Граб у Добоју, затим изградњу прве фазе дринског насипа у Семберији, регулацију ријеке Хоче у Каракају код Зворника и остало.

Минић је додао да је у оквиру Пројекта интегрисаног развоја коридора ријека Саве и Дрине у току испитивање стања савског насипа и дијела унског насипа у Републици Српској, санација главног ободног канала у Семберији дужине око 13,6 километара, и израда техничке документације за рехабилитацију рушевних обала ријеке Саве на локацији Кеј-Лука, општина Шамац.

Он је нагласио да ће и у наредном периоду бити настављена реализација започетих активности, посебно на одрживом кориштењу водних ресурса.

- Влада Републике Српске и Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде ће наставити са инвестирањем у објекте заштите од поплава, унапређење система прогнозе и ране најаве поплава како би се повећала спремност одговора на природне катастрофе које се могу појавити у будућности - закључио је Минић.

Пратите нас и путем Вибера