Ако негдје још чувате хиљадарке из Савезне Републике Југославије, можда бисте могли да зарадите лијепе паре.
Наиме, на познатом српском сајту за лицитирање, појавио се занимљив оглас: за 70.000 динара, односно 70 новчаница у вриједности од по 1.000 динара из 2001. године на којима пише "Народна банка Југославије", лицитатори су спремни да издвоје и 35.000 динара (скоро 600 марака).
До краја лицитације је остало нешто више од два сата, а тренутно 270 људи жели "овај предмет".
Поређења ради, 2001. године је једна њемачка марка вриједила 30,5 динара. У овом случају, то значи да је неко у то вријеме успио да сачува 2.295 њемачких марака.
Према статистичким подацима Министарства финансија из септембра 2001. године, минимум породичних трошкова, који се односи на храну, одећу, обућу, становање, опрему стана, хигијену, образовање и саобраћај износио је 14.657,18 динара или "двије реалне плате" (бруто плата умањена за вриједност пореза и доприноса).
Евро је званично уведен као валута 2002.године, а тих дана је оваква била подјела: 1,95583 њемачке марке за један евро.
Према подацима Народне банке Србије, у јануару 2002. године евро је вриједио 60,1772 динара преноси "Бизнис.рс".
То значи да је 70.000 динара тада, вриједило скоро 1.200 евра. Иако није јасно зашто би неко сачувао толики новац у вријеме када се сваки динар бројао, Српско нумизматичко друштво објашњава зашто је и данас "на цијени".
"То је још била Југославија, једина ствар је да морају да буду у првом квалитету, јарко црвене. Од 5.000 динара су још и скупље, ријетко ко је остављао ту новчаницу", кажу.
На вриједности даје и чињеница да оне више нису у оптицају, тачније не могу се замијенити у Народној банци Србије. Наиме, новчанице са натписом Народна банка Југославије престале су да важе 1. јануара 2007. године. Новац повучен из оптицаја могао је да се замијени до краја 2012. године у Дирекцији за послове трезора Народне банке Србије.
Да подвучемо, ако их имате, и ако су у првом издању, јарко црвене - можете лијепо зарадити.