Najskuplji kvadrat stambenog prostora u drugom kvartalu ove godine kupljen je kompleksu "Beograda na vodi" po cijeni od 9.721 evra, navodi Republički geodetski zavod u izvještaju sa tržišta nepokretnosti za drugi kvartal 2021.
Najniža cijena stambenog kvadrata u “Beogradu na vodi” je bila 2.598 evra.
Drugi stambeni kompleks u Beogradu sa najvišim cijenama bio je “West 65” na Novom Beogradu, gdje je naskuplji kvadrat plaćen 4.733 evra po kvadratu.
Najskuplji kvadrat u staroj gradnji plaćen je 4.615 evra i kupljen je na Vračaru.
Ukupan obim novčanih sredstava na tržištu nepokretnosti u drugom kvartalu 2021. iznosio je blizu 1,6 milijardi evra, što dva puta više u odnosu na isti kvartal prethodne godine.
Promet stambenih objekata na nivou države u drugom kvartalu 2021. bio je veći za 82 odsto u odnosu na isti kvartal prethodne godine.
Najveće povećanje u obimu prometa stambenih objekata zabilježeno je u Kragujevcu – 139 odsto i Nišu – 138 odsto, a porast je zabilježen i u Novom Sadu za 96 odsto i u Beogradu za 65 odsto. Promet vikendica na nivou države u odnosu na drugi kvartal 2020. godine veći je za osam odsto, a promet pomoćnih objekata za 81 odsto.
U drugom kvartalu 2021. godine je promet stanova na nivou države bio veći za 91 odsto u odnosu na isti kvartal prethodne godine. Gledano po gradovima, u Nišu i u Novom Sadu je zabilježeno povećanje od 101 odsto, u Kragujevcu 92 odsto i u Beogradu 88 odsto.
Najveće povećanje u prometu zemljišta ostvareno je u Nišu – 143 odsto, a povećanje je zabilježeno i u Kragujevcu – 119 odsto, Novom Sadu – 98 odsto i Beogradu – 93 odsto.
Pandemija je uticala na obim prometa na tržištu nepokretnosti, ali ne i na uobičajene načine plaćanja. U drugom kvartalu 2021. nepokretnosti su u 85 odsto prometa plaćene gotovinom, a u 15 odsto iz kreditnih sredstava.
Gotovinom se najviše plaćalo zemljište u 99 odsto prometa zemljišta, mješoviti prometi u 97 odsto prometa mješovitih nepokretnosti, objekti u 93 odsto prometa objekata i posebni dijelovi objekata u 69 odsto prometa posebnih dijelova objekata.
Iz kredita se najviše finansirala kupovina posebnih dijelova objekata i to u 31 odsto prometa posebnih dijelova objekata.
Najveće učešće u obimu novčanih sredstava na tržištu stanova imao je Grad Beograd sa ukupno 563 miliona evra, odnosno 65 odsto od obima novčanih sredstava na tržištu stanova.
Pored stanova, Grad Beograd je imao najveće učešće i u vrijednosti prometa poslovnih prostora, garažnih prostora, stambenih objekata, poslovnih objekata i građevinskog zemljišta.
