Закон о унутрашњој трговини у Федерацији БиХ још се налази у форми нацрта, а он би, између осталог, требао додатно регулисати област онлајн трговине. Тренутно је ова област неуређена те нелегална трговина "цвјета" пред очима државе.
Путем веб страница, али и друштвених мрежа, могуће је купити скоро све – од најобичнијих перлица за израду наркувица до бијеле технике.
Преузимање робе зависи од тога из којег града у БиХ наручујете па је тако могуће робу преузети лично или путем поште.
С обзиром на то да се ради о трговини "на црно", купац није заштићен те му нико не гарантује да ће се унутар пакета наћи баш онај производ који је видио на фотографији па наручио.
Све силне странице за продају виде, наравно, и вршиоци разних дужности, али и инспекција, иако њихова реакција изостаје.
Они увијек истичу да грађани са илегалних страница наручују на властиту одговорност, док се истовремено листа преварених купаца шири.
Роба, нова и половна, углавном се набавља из иностранства. Из Управе за индиректно опорезивање (УИО) БиХ из које су саопштили колико је одјеће и обуће одузето у протеклом периоду.
Само у јануару и фебруару 2024. године вриједност одузетог текстила износила је 579.423 КМ, а обуће 320.350КМ.
Када је ријеч о 2023. години вриједност одузетог текстила износила је 2.852.909 КМ. У истом временском периоду одузета је вриједност обуће у износу од 352.710 КМ, а бијеле технике у вриједности 23.775 КМ.
Из Порезне управе БиХ су казали за Кликс да поступајући по пријавама које достављају грађани, а које се односе на незаконито обављање онлајн трговине, Порезна управа ФБиХ проводи обавјештајно-истражне радње на утврђивању идентитета особа које се баве интернет трговином.
"Уколико лица нису регистрована за обављање наведене дјелатности (трговина на мало путем поште или интернета, шифра дјелатности 47.91), прикупљају се додатни подаци у вези са обимом оствареног промета, те се врше инспекцијски надзори", објаснили су.
До закључења овог текста нисмо добили одговор од Федералне инспекције када је ријеч о корацима који су подузети у сузбијању нелегалне онлајн трговине.
Легални интернетски продавачи регистровани као правна лица те у банкама имају отворене рачуне. Законом су обавезани да приликом сваке продаје издају фискални рачун.
Ранији подаци су показали да се на европским границама заплијени 56 посто фалсификованих производа који су били предмет трговине на интернету.