Њемачка је покренула шестомјесечни експеримент током којег ће радници 45 компанија диљем земље радити четири дана у седмици, а на њихове рачуне ће стизати плата као да раде пет дана. Иницијативу, у којој се налазе компаније чији се посао може прилагодити краћој радној седмици, предводи консултантска компанија Интрапренор (Intraprenör) у сарадњи с непрофитном организацијом 4 Деј Вик Глобал (4DWG).
Заговорници краће радне седмице надају се како ће то придонијети већем задовољству радника, али и продуктивности у тренутку кад се Њемачка носи с успореним привредним растом због недостатка радне снаге.
Присталице четвородневне радне седмице као и већини радника који су то већ испробали, један дан мање на послу повећао би добробит и мотивацију радника, учинивши их продуктивнијима.
Претпоставља се како би краћа радна седмица могла подстаћи оне који нису вољни радити пет дана у седмицу да се поново укључе у радну снагу, што би исто тако придонијело тренутном мањку радне снаге који знатно утиче на земље широм свијета, па тако и на Њемачку, пише Јуроњуз, преноси Вечерњи лист.
Њемачка има знатних проблема због недостатка квалификованих радника, што потврђују и подаци Привредне и индустријске коморе (ДИХК) која је у новембру објавила како се половина њемачких компанија бори с попуњавањем слободних радних мјеста.
„Хиљаде непопуњених радних мјеста у њемачкој привреди узроковале су губитак земље од више од 90 милијарди евра у прошлој години, више од 2 одсто њемачког БДП-а“, изјавио је замјеник главног извршног директора ДИХК-а Акиму Дерксу.
Критике упућене експерименту
Експеримент је изазвао и бројне критике.
Компаније које сада учествују у четвородневном пробном пројекту у Њемачкој пријавиле су се прије неколико мјесеци. И управо ту почиње проблем, каже стручњак за тржиште рада Енцо Вебер, који је критичан према резултатима претходних пилот пројеката. Веберr, који иначе проводи истраживање на Универзитету Регензбургу и на Институту за тржиште рада и истраживање занимања, истиче како у експерименту учествују компаније за које је четвородневна радна седмица позитивна, што је одржава репрезентативни пресјек привреде.
„Осим тога, не само да би се тиме скратило радно вријеме, већ́ би се промијенили и процеси рада и организација. Ако онда дође до повећања продуктивности, то не мора бити узрочно повезано с краћим радним временом, каже Вебер и објашњава како би то највјероватније резултирало интензивирањем рада, пише Дојче Веле.
Вебер није једини који сумња у експеримент.
Холгер Шафер из Института за њемачку привреду такође вјерује да би увођење четвородневне радне седмице широм Њемачке било контрапродуктивно.
„Оно што може изгледати разумно с микроекономског гледишта – на примјер, ако конкуренти са четвородневном радном седмицом могу привући дефицитарне раднике – нестаје када се проматра с макроекономског гледишта. Ако све компаније скрате радно вријеме на крају долази до дефицита радног времена", каже Шафер.
