"Evropa je kontinent na kojem su počele sve industrijske promjene. Evropa može da postane i domovina sljedeće industrijske revolucije", rekla je predsjednica EK, Ursula fon der Lajen, najavljujući ambiciozan cilj Brisela.

Time misli na razvoj, a pre svega na proizvodnju poluprovodnika, odnosno  na industriju koju EU do 2030. želi da subvencioniše sa ukupno 43 milijarde evra, piše "Dojče vele" (DW).

Osim toga, planira se da pravila o pružanju državne pomoći industriji poluprovodnika postanu fleksibilnija. Pomoću državne podrške i jeftinih kredita za male startape, trebalo bi da se stvori "eko-sistem" za razvoj čipova visokog kapaciteta i njihovu proizvodnju u Evropi.

Evropska unija na globalnom tržištu čipova ima udio od samo 10 odsto.

Prema planovima EK, u idućih osam godina to bi trebalo da poraste na 20 procenata. S obzirom na to da će se svjetska potražnja za poluprovodnicima do kraja ove decenije udvostručiti, proizvodnja bi u EU morala praktično da bude učetvorostručena kako bi se ostvario taj cilj, izračunao je komesar za industriju, Tjeri Breton.

Novost u najavljenom zakonskom paketu EU jeste to da bi Komisija ubuduće, u slučaju "zastoja" u snabdijevanju čipovima - na primjer, za potrebe automobilske industrije kao tokom prošle godine - mogla da proglasi svojevrsno "vanredno stanje" po pitanju čipova.

U tom slučaju, Komisija bi mogla da prisili one firme koje su dobile subvencije da svoje proizvode prodaju isključivo u Evropi, odnosno da čipovima snabdijevaju određene privredne grane. Zakonom o čipovima, EU se uključuje u globalnu utakmicu podsticanja proizvodnje, u kojoj učestvuju Kinezi i Amerikanci.

SAD planiraju da sa oko 52 milijarde dolara subvencionišu proizvodnju dijelova za računare u toj zemlji, a Kina će u svoje državne firme za istraživanje i razvoj da "upumpa" čak 150 milijardi dolara.

Cilj Evropske komisije jeste da "preseli" kompletan proizvodni lanac u Evropu, naglasila je komesarka EU Margrete Vestager. Kako bi Evropa strateški postala nezavisnija, potrebno je odvojiti se od Kine, smatraju Jan-Peter Klajnhans i Džon Li iz berlinske fondacije Nova odgovornost.