Како су потврдили за "Независне новине" из Управе за индиректно опорезивање (УИО) БиХ, у прошлој години је увезено 7.590.456 кг играчака, чија је вриједност износила 132.816.501 КМ.

"С друге стране, из БиХ је ове године извезено 2.864.489 кг играчака, чија је вриједност износила 50.172.158 КМ", наводе из УИО БиХ.

Према њиховим подацима, лани је извезено нешто мање играчака, док је, када је у питању извоз, далеко боља била 2021. година, када је скоро дупло више играчака из земље отишло у иностранство.

Највише је играчака у БиХ допутовало из Кине, која је најдоминантнија када је увоз у питању, док је на другом мјесту Аустрија, а на трећем Турска.

"Када је у питању извоз, БиХ је ове године највише извезла у Њемачку, а затим у Аустрију, те у Америку", појашњавају из УИО БиХ.

Иначе, у посљедње вријеме било је неколико случајева несигурних производа, односно играчака које су пронађене на бх. тржишту. Тако је почетком децембра, према информацијама Агенције за надзор над тржиштем БиХ, играчка дјечја колица из Синсеја означена као несигурна јер, како појашњавају, имају само један механизам за закључавање и нису довољно отпорна на оптерећење.

"Усљед тога колица се могу лако склопити па дијете током игре може пасти на тло", појаснили су из Агенције.

У овој години 1.474 комада дјечјих играчака повучена су с бх. тржишта зато што су представљала озбиљан ризик за потрошаче. 

"Дјечје играчке су повучене с тржишта углавном због тога што су представљале хемијски ризик због недозвољене концентрације фталата, недопуштене миграције бора и алуминија из играчака, прекораченог садржаја олова у играчки, ризика од повреда ока и оштећења вида код ласерских играчака, ризика од повреда, као и због неиспуњавања физичких и механичких својстава прописаних у важећим стандардима", наводе из Агенције за "Независне" те додају да је највише повучених играчака поријеклом из Кине.

Како каже Адмир Арнаутовић, предсједник Удружења клуба потрошача средње Босне Травник, тржиште играчака у БиХ је једно од оних тржишта која често пролазе "испод радара" како инспекција, тако и потенцијалних домаћих произвођача, али и потрошача.

"Више година узастопно у БиХ се увози више од 100 милиона КМ вриједности играчака, од којих половина долази из Кине, 25 одсто из земаља Европске уније, док остатак долази углавном из других азијских земаља. Ако овим бројевима додамо и играчке које се купују путем интернета и које не пролазе царинске терминале, врло је могуће да се ти бројеви приближавају износу од 150 милиона КМ годишње, што значи да се на једно дијете у БиХ просјечно потроши око 300 КМ годишње само на играчке", истиче Арнаутовић.

Према његовим ријечима, оно што је посебно забрињавајуће је чињеница да се све играчке прво увезу, па онда контролишу, и то само ако дође до пријаве од стране потрошача или у неким случајевима и трговаца, али и ту је ријеч само о играчкама које се увозе преко царинских терминала.

"Играчке се контролишу по три основа: да ли материјал од кога су направљене садржи отровне или штетне твари, да ли њихови дијелови могу бити потенцијално опасни за дијете (у смислу гушења, дављења и сл.) и јесу ли сви електрични дијелови тих играчака довољно сигурни да не изазову пожар или озлиједе дијете. Ту контролу ради првенствено Агенција за надзор над тржиштем БиХ, али и ентитетске управе за инспекцијски надзор, које, нажалост, немају довољно ни капацитета ни ресурса да могу провести у потпуности контролу свега што се увози. Ово је посебно велики проблем у вријеме празника када се купују огромне количине играчака и гдје родитељи врло често, због опште економске ситуације, не могу приуштити свом дјетету оригиналне играчке, него прибјегавају јефтинијим копијама, које су, нажалост, углавном с добрим разлогом јефтиније него оригинали. Када томе додамо и јефтине играчке које се купују онлине и које не пролазе апсолутно никакве контроле, постоји јако пуно разлога зашто би родитељи требало и те како да се брину, али и да се добро информишу када желе обрадовати своје дијете скромним буџетом", наглашава Арнаутовић.

Додаје да је посебно забрињавајућа чињеница да се родитељи веома ријетко жале на купљене играчке за које се покаже да су по било ком основу опасне за дијете, те да такве углавном заврше на отпаду.

"А ако узмемо у обзир да је просјечан животни вијек једне играчке мањи од једне године и да се годишње увози преко шест хиљада тона играчака у БиХ, које су углавном направљене од неразградивих материјала, долазимо до застрашујућих података о томе како сваке године увеземо у БиХ по једну огромну нову депонију отпада", закључује он.

Пратите нас и путем Вибера