Литванија и Мађарска су међу најповољнијим европским земљама за инвестирање у некретнине, док су Белгија и Француска рангиране међу најгоре, према новој студији британске компаније за пресељење "1st Move International".
Извјештај је испитао кључне елементе улагања у некретнине у европским земљама, укључујући стопе пореза на имовину, порез на доходак од закупнине и бруто приход од закупнине, а њихови налази сугеришу да је Литванија најбољи избор за улагање у некретнине.
Литванија, и главни град Виљнус, обећава просјечан принос од најма од 5,65%, према посљедњим подацима "Global Property Guidea". Цијене закупа су високе у земљи, више од 170% у односу на 2015. годину, према OECD-у. Порез на доходак од закупнине је умјерених 15%. Странцима није забрањено да купују имовину.
Цијене скочиле
Цијене некретнина скочиле су више од 10% у другом тромјесечју 2024. у односу на претходну годину, према Евростату, а тренд ће се вјероватно наставити, пружајући добар поврат улагања.
Естонија је рангирана као други најбољи избор за инвеститоре. Нерезидентима балтичке државе такође је дозвољено да купују имовину. Трошкови куповине, укључујући порезе, сматрају се ниским, око 1,3%. У међувремену, цијене закупа су релативно високе, са годишњим бруто приносом од закупнине од око 4,5% и порезом на доходак од закупнине од 20%.
С обзиром да су цене некретнина порасле 6,7% током године до јуна 2024, вриједност инвестиције би могла додатно да нарасте.
Румунија је на трећем мјесту у овом извјештају, гдје предности укључују релативно јефтине додатне трошкове куповине, веома ниску просјечну стопу пореза на приход од закупнине од 10% и релативно висок бруто принос од закупа од 6,46% годишње, преноси Инвеститор.
Ирска обећава високе приносе, углавном због високих цијена закупа, али би повишени порези могли да поједу годишњи нето приход. Земља се суочава са стамбеном кризом јер се не гради довољно домова за све већи број становника, а цијене и даље расту.
Према овом извјештају, постоје и добре могућности за улагање у некретнине у земљама Централне и Источне Европе као што су Мађарска, Словенија и Пољска, гдје су ренте високе (у Мађарској 180% од нивоа из 2015), али су порези умјерени.
Цијене кућа у Пољској порасле су 17,7%, у Мађарској 9,8% и у Словенији 6,7% у периоду јун 2023-јун 2024, према Евростату.
Најнеповољнија мјеста за улагање у некретнине
У међувремену, најгоре земље за разматрање улагања у некретнине према овом извјештају су Белгија, а затим Француска и Грчка.
Белгија има један од највећих трансакционих трошкова у Европи, а порез на доходак од закупнине лако може достићи 50%. Просјечан принос је око 4,2%, али у Бриселу може бити и већи. Цијене некретнина порасле су 3,4% на годишњем нивоу у друга три мјесеца 2024. године.
Француска се сматра другом најгором земљом за улагање у некретнине, наводи се у извјештају, који наглашава да су порези и трошкови куповине и изнајмљивања релативно високи. На примјер, просјечна стопа пореза на приход од закупа инвеститора у некретнине износи 18,28%. Годишњи бруто принос од закупа је око 4,5%. Према Евростату, цијене некретнина у Француској су ове године заправо пале, и то 4,6%.
Грчка је заузела треће мјесто на листи најгорих земаља за улагање у некретнине, због високих трошкова куповине и повећаног нивоа пореза на доходак с просечним стопама пореза на приход од закупа преко 33%, наводи се у извјештају.
Шта Гугле може рећи о трендовима
Извјештај је испитао које су земље најпопуларније на основу Гуглових претрага и открио да су Шпанија и Португал биле топ дестинације за куповину.
Глобалне претраге за куповину некретнина достигле су 279.000 између 2023. и 2024. за Шпанију.
Земља нуди нерезидентне пореске олакшице страним инвеститорима, стандардну стопу од 19% за држављане ЕУ/ЕЕП или 24% за држављане трећих земаља на опорезиви приход (као што је изнајмљивање некретнине) у Шпанији.
Друга најтраженија земља је Португал са више од 270.000 претрага појмова за претрагу који се односе на куповину некретнина, гдје странци могу да купе некретнину под истим условима као и домаћи.
Међутим, популарност ове двије земље резултирала је хроничним недостатком приступачних станова за локално становништво. Номиналне цијене станова порасле су скоро 70 одсто у Португалу од 2015. године, према OECD-у.
