Потенцијално снижавање каматних стопа на кредите у еврозони након раста који је трајао више од годину и по дана довело би до тога да камате падају и у банкама у Републици Српској, каже струка.
Наиме, рестриктивне монетарне политике Европске централне банке довеле су до константног пада шестомјесечног еурибора.
Из Европске централне банке су у најновијем извјештају навели да се претходна повећања каматних стопа и даље снажно преносе на привреду.
“Пооштрени услови финансирања смањују тражњу, а то помаже у смањењу инфлације. Особље Евросистема очекује да ће економски раст остати пригушен у блиској будућности. Осим тога, очекује се да ће се привреда опоравити због раста реалних прихода – пошто људи имају користи од пада инфлације и раста плата – и побољшања иностране тражње. Особље Евросистема стога види повећање раста са просјечних 0,6% за 2023. на 0,8% за 2024. и на 1,5% за 2025. и 2026”, навели су из ЕЦБ.
Додали су да је Управни савјет одлучан да обезбиједи да се инфлација благовремено врати на средњорочни циљ од 2%.
“На основу своје тренутне процјене, Управни савјет сматра да су кључне каматне стопе ЕЦБ на нивоима који ће, ако се одржавају довољно дуго, дати значајан допринос овом циљу. Будуће одлуке Управног савјета ће обезбиједити да његове каматне стопе буду постављене на довољно рестриктивним нивоима онолико дуго колико је потребно”, казали су из Европске централне банке.
Према подацима Агенције за банкарство Републике Српске, просјечна пондерисана номинална каматна стопа на укупне кредите банака из Републике Српске закључно са 30. септембром прошле године износи 5,83% и већа је за 0,73 процентна поена.
“Укупна просјечна ефективна каматна стопа износи 6,93% и већа је за 0,9 % у односу на 2022. годину”, истакли су из Агенције за банкарство Српске.
Срђан Шупут, директор ове агенције, навео је прије неколико дана да ће се банке морати прилагодити на пад еурибора те кориговати своје каматне стопе.
“Kако су повећали, тако могу да их и смање. Апелујемо да то учине и мјере које смо као регулатор доносили ишле су у правцу да терет кризе не буде на леђима клијената”, казао је Шупут медијима.
