"Њемачка више није обећана земља", може се чути како говоре они који су ипак одлучили да се врате кући.
Док има оних који разматрају одлазак ван своје земље, ријетки су они који оду, па одлуче да се врате, али ипак и то се десило. Милан се вратио из Њемачке послије 11 година, те је породицу и грађевинску фирму преселио у родни Имотски и како каже сада му је срце на правом мјесту.
- Дефинитивно је коначно, недостаје ми домовина, Имотски, Загреб и желим да будем тамо сада. Хрватска није напредовала колико је Њемачка пропала, плате су порасле 10 до 15 одсто, а све је постало ненормално скупо - каже за Данас.хр Милан Катанушић, повратник из Њемачке.
Ситуација није много другачије ни када је Србија у питању. Многи су одлучили да се врате родној земљи гдје су започели сопствене бизнисе.
Како је Телеграф писао, један Србин након 22 године живота "преко баре" одлучио је да се врати у родну земљу. Како каже ,"претежно се разочарао у квалитет живота".
- Године пролазе а сви јуре неке кредите и немају после ни 5 минута слободног за кафу. Видим да има доста тема: 'напуштам Србију, али нема довољно ових. Не знам јер зато што се људи стиде или је нешто друго у питању. У сваком случају питајте шта желите- рекао је он.
И док су мишљења подељена да ли је требало да остане или не, Телеграфу су овај пут више пажњу привукли разлози других ,,који су одлучили да оду, па да се врате".
- Ово потписујем. Био сам у озбиљној депресији од самоће у иностранству, све ми је било сиво као небо тамо. Сваки дан проклет, исти, сив са ненормалним осјећајем усамљености и тескобе. Сабијао сам посао, али сам дубоко у себи био несрећан, јер сам изузетно екстровертна и друштвена особа. Тамо нисам имао никог, хтио сам да се дружим, али је доста то било усиљено и увијек на моју иницијативу, а да молим неког за дружење и вријеме, нисам хтио. Пријатељство је двосмјерна улица. Парадоксално, али кад сам се вратио, "прогледао" сам. Свијет око мене је поново добио боје по повратку у отаџбину - стоји у једном од коментара док се додаје у другом:
- Иста прича. Како каже мој јаран, "није све у парама, има нешто у злату и дијамантима". Сваки дан је исти. Нема ништа спонтано. Једно сто ме усрећи то што купим нешто на картици са парама које немам, ствари који ми не требају. Али и то прође послије пет дана и дођемо на исто.
