Цијена сирове нафте достигла је рекордан ниво у овој години попевши се на 95 долара по једном барелу, а поједини стручњаци упозоравају да би она до краја ове године могла отићи и на сто долара.
Нови раст цијена посљедица је шпекулација инвеститора који рачунају на оскудну понуду и вишак тражње у посљедњем кварталу ове године, а што је резултат продужавања смањења производње од стране Саудијске Арабије и Русије, два највећа произвођача у ОПЕК плус. Они сматрају да би и “нека мала бука” у наредном периоду могла црно злато гурнути преко магичног троцифреног броја и вратити га на ниво из јула прошле године, када је био врхунац захуктале инфлације.
Фјучерси нафте, уговори за новембар, већ се крећу око 95 долара, а како иде зима и гријна сезона, многи сматрају да се она неће зауставити на том броју, јер однос понуде и потражње указује да су цијене од око 90 долара једноставно неодрживе.
Оно што додатно забрињава, али и прави нове услове за инфлаторни притисак јесте и податак да свјетске рафинерије не могу произвести довољне количине дизела којима би задовољиле тренутну потражњу.
Раст цијене сирове нафте на свјетским берзама изгледа блиједо у односу дизел. У Европи је протеклих неколико седмица набавна цијена дизела скочила за више од 40 одсто. Проблем је акутан како у Европи, тако и Сјеверној Америци, гдје је један број рафинерија затворен током пандемије, а друге су претворене у погоне за производњу биогорива. Преостали капацитети су довољни за производњу бензина, али не могу да задовоље потражњу за дизел горивом. Европске транспортне компаније и грађевинске фирме ће због тога и даље бити у проблемима који могу да се погоршају на почетку гријне сезоне због веће потражње за мазутом.
Шта ће ово значити за наше тржиште? Цијена дизела на домаћим пумпама тренутно износи око 2,95 марака и у односу на јун и јул ове године већа ја за око 50 фенинга, односно 20 одсто. Подсјећања ради, задњи пут када је један барел коштао 100 долара, у јуну 2022. године, цијена дизела на домаћим пумпама била је око 3,3 марке.
Према мишљењу предсједавајућег Групације за промет нафтом и нафтним дериватима Привредне коморе Републике Српске Ђорђа Савића, малопродајна цијена дизела у Српској у наредних седам до десет дана не би требало да прелази границу од три марке, јер су набавне велепродајне цијене овог нафтног деривата пале почетком ове седмице за око пет фенинга по једном литру.
- Вјерујем да је и овај пад од пет фенинга, и поред тренутне несташице на глобалном нивоу, резултат тога што туристичка сезона полако пролази. Када је у питању наше тржиште, не вјерујем да би цијена обичног дизела у блиској будућности могла прећи границу од три марке ако узмемо у обзир тренутне велепродајне набавне цијене. На неким од наших домаћих пумпи, рецимо у Херцеговини, већ су близу те границе, али то може бити само посљедица лошег планирања набавки. Шта ће бити дугорочно гледајући, у којим границама би се гориво могло кретати, стварно је тешко дугорочно прогнозирати. Видјећемо да ли ће се остварити поједина упозорења, односно црне слутње да би сирова нафта до краја ове године могла ићи и на 100 долара - каже Савић за “Глас Српске”.
Ланчана реакција
Како су цијене енергената, али и хране, уз покидане ланце снабдијевања, биле главни покретачи инфлације, нови раст цијена горива борбу Европске централне банке против ове финансијске пошасти чини све тежом. Нови негативни трендови сигурно ће довести до ланчане реакције и до повећања животних трошкова, али ће сигурно и рестриктивни монетарни потези ЕЦБ-а довести до веће рецесије, која је све присутнија па и у оним најразвијенијим земљама попут Њемачке, у којој све више предузећа ставља катанац на врата или сели производњу на исток, гдје су цијене енергената далеко ниже и повољније. Нажалост, све ово се већ директно одразило и на домаћа извозна предузећа из прерађивачког сектора која имају 30 одсто мање поруџбине из иностранства.
