Род љешника на плантажама широм Републике Српске ове године могао би да буде рекордан, што произвођачима уз добру потражњу даје додатни мотив да наставе са ширењем производње.
Невријеме, које је у неколико наврата протутњало Српском и уништило бројне биљке, ове године је заобишло плантаже љешника, у која берачи ових дана полако улазе.
Власник плантаже “Јањетовић” из Бањалуке, чији производи на тржиште стижу под брендом “Златни љешник”, Зоран Јањетовић истакао је за “Глас Српске” да ове године очекује 12 тона љешника, што је вишеструко више него лани.
"За неколико дана бербе са једног хектара успјели смо да прикупимо двије тоне љешника. Преостало нам је да оберемо још пет хектара“, казао је Јањетовић, присјећајући се прошле године када су, због невремена и животиња, једва успјели да прикупе четири тоне.
Животиње су, истиче, дотукле плод прошле године, када су испод стабла биле само љуске.
"За сада је љешник врхунског квалитета и никад га више није било. Сада не знам шта ће бити како дани буду одмицали, али надамо се да ћемо затећи исту количину и квалитет и у наредних мјесец дана“, рекао је Јањетовић, који планира да своје производе пласира и на тржишту Европске уније, а прва у реду је Аустрија. Додао је да у понуди имају око 20 производа од љешника те да ове године планирају да избаце још два нова. Истакао је и да се килограм љешника у малопродаји креће од 25 до 30 марака.
Задовољно трља руке и Синиша Пепић, чија се плантажа љешника налази у Пискавици крај Бањалуке. Осим што је рекордан принос, за похвалу је, каже Пепић, и квалитет љешника, који је ове године врхунски.
"Прошла година је неупоредива са свим осталима, јер је суперћелијска олуја уништила готово 50 одсто плода. Међутим, количине су ове године и до 30 одсто веће него што смо очекивали“, казао је Пепић.
Турбуленције на европском тржишту неће, према његовим прогнозама, утицати на понуду и потражњу за његовим производима, које пласирају у региону. Мањка купаца немају, јер, како каже, сав принос прерађују.
"Највише смо фокусирани на тржиште Србије, гдје смо већ уговорили кооперацију са њиховим познатим маркама, које се исто тако баве производњом висококвалитетних производа из еколошког узгоја“, нагласио је Пепић.
На плантажи Прњаворчанке Биљане Новић у селу Горњи Смртићи, већи принос љешника није био од када су се, каже она, почели бавити овим послом.
"Од 800 засада, колико их имамо, очекујемо да ћемо ове године добити најмање тону и по љешника, док лани нисмо успјели прикупити ни 500 килограма“, истакла је Новићева.
Суша
Произвођач Предраг Згоњанин из Костајнице ове године очекује између пет и шест тона љешника.
"Код нас је могло бити и више љешника, али суша је учинила своје. Свој производ смо раније продавали маркетима, сада то радимо по наруџби ринфузно, углавном посластичарницама“, казао је Згоњанин.
