Попис сваке непокретности и процјена њихових вриједности, како би се знало са чим Република Српска располаже. То је задатак и циљ система масовне процјене непокретности у Српској.
Овај посао обавиће Републичка управа за геодетске и имовинско-правне послове, тачније, њене комисије.
"Желим овдје напоменути да ће грађани искористити увођење система масовне процјене да утврде вриједност своје непокретности и код самих купопродаја колико кошта њихова непокретност. Овдје је важно нагласити да се не ради ни о каквом увођењу новог пореза ради се само о правичнијој расподјели односно увођењу пореза за оне који тренутно не плаћају порез. Земље из региона које су завршиле ову врсту пројекта, да ће порез на непокретности бити нижи али да ће бити равномјерније распоређен", објашњава Јасенко Нединић, помоћник директора за европске интеграције, међународне пројекте и послове тржишта непокретности у РУГИПП-у.
У РУГИПП-у су за средства аплицирали код Свјетске банке, а посао пописа и процјене вриједности би трајао око седам година. Пилот пројекти су заживјели у Лакташима, Српцу, Градишци и дијелу Бањалуке. Тако су у Новој Вароши, од 12.000 непокретности по евиденцијама Пореске управе, и око 14.000 по евиденцијама РУГИПП-а, пописне комисије РУГИПП-а утврдиле постојање још неколико хиљада објеката.
"Већ се ту види око 2.000 непокретности које нису евидентиране и не подлијежу пореској политици, људи не плаћају порезе зато што су на вјешт начин то избјегли. Када смо извршили тај пилот пројекат гдје су наше комисије приступиле свакој непокретности и да видимо тачно на терену колико је непокретности дошли смо до 17.000 и нешто непокретности", каже Драган Станковић, директор Републичке управе за геодетске и имовинско-правне послове.
План је да у току сљедеће године попис непокретности крене на ширем подручју Републике Српске. Утврђивање постојања и вриједности станова, кућа, помоћних и других објеката требало би да уведе више реда и на тржишту непокретности, али и да иста процјена вриједи у банци, на суду или некој трећој адреси.
