Američka centralna banka (Fed) podigla je svoju referentnu kamatnu stopu da se suoči sa inflacijom, najvećom u posljednjih 40 godina i sa izgledima da se pogorša zbog dešavanja u Ukrajini.
Fed je odlučio da podigne za 0,25 procentnih poena kratkoročnu kamatu, tako da će ona biti između 0,25 i 0,50 procenata, a odluku je odbor za monetarnu politiku donio takoreći jednoglasno.
Američka centralna banka je saopštila da ekonomska aktivnost i zapošljavanje nastavljaju da jačaju od posljednjeg sastanka 25. i 26. januara. Ali je banka istakla da inflacija ostaje visoka sa neujednačenom ponudom i potražnjom. Ta monetarna institucija prognozira inflaciju od 4,33 odsto u 2022. godini, što je gotovo dva puta više nego što je prognozirano krajem januara.
Poslije dvodnevnog sastanka, odbor za monetarnu politiku Feda je ukazao na rizike koje prdstavlja ruska vojna invazija Ukrajine i sankcije.
"Kraktoročno, invazija i povezani događaji mogu da izazovu dodatni pritisak na povećanje inflacije i da utiču negativno na ekonomsku aktivnost", navodi se u saopštenju.
Zvaničnici banke predviđaju dodatno podizanje kamatne stope ove godine, i manji porast bruto domaćeg proizvoda za 2022. od ranije prognoziranog, očekujući da će biti 2,8 odsto umjesto 4,0 odsto koliko je bilo predviđeno ranije. Fed je u martu 2020. takoreći spustio na nulu svoju kamatnu stopu da podrži privredu koja se tada suočavala sa širenjem kovida-19.
Međutim, posljednjih godinu dana američka privreda pogođena je talasom porasta cijena. Predsjednik Feda Džerom Pauel rekao je da će institucija učiniti sve što može da obuzda inflaciju a da istovremeno ne blokira ekonomski razvoj.
Tržišta očekuju da će ove godine sedam puta biti podizana kamata, što bi referentnu kamatu podigla na oko 1,75 odsto.
Fed je posljednji put podigao kamatnu stopu u decembru 2018. godine, u jeku trgovinskog rata sa Kinom. Tu odluku je oštro kritikovao tadašnji predsjednik Donald Tramp.