Evropska komisija je izložila plan da od 2026. godine uvede CO2 tarife na zagađujuću robu, čime će primorati neke uvoznike da na granici plaćaju carinu na ugljenik za proizvode čija proizvodnja podrazumijeva visoku emisiju ugljenika, kao što je slučaj s čelikom, prenosi Rojters.

Moskva je procijenila da bi taj namet mogao da pogodi izvoz ruske robe sa 7,6 milijardi dolara, uključujući rudu gvožđa, aluminijum, cijevi, električnu energiju i cement, te da bi u krajnjoj instanci mogao da se proširi i na izvoz nafte, gasa i uglja.

Sečin je u pismu, upućenom 30. juna predsjedniku Rusije Vladimiru Putinu, naveo da porez EU i moguće slične mjere u drugim regionima mogu da nanesu "neuporedivo veću štetu ekonomiji od nezakonitih sankcija uvedenih Rusiji i ruskim kompanijama", preneo je Komersant.

Zapad je uveo višegodišnje sankcije Rusiji 2014. godine poslije pripajanja poluostrva Krim toj zemlji.

Rojters dodaje da nije mogao nezavisno da potvrdi pisanje ruskog lista, te da Rosnjeft, na čijem je čelu Sečin od 2012. godine, nije odmah odgovorio na zahtjev za komentarom.

Sečin je u pismu predložio da Putin pokuša da izdejstvuje da Rusija bude stavljena na listu zemalja izuzetih od poreza na CO2 zbog sposobnosti njenih ekosistema, odnosno ogromnih ruskih šuma da apsorbuju gasove sa efektom staklene bašte, naveo je Komersant.

Prvi čovjek Rosnjefta je takođe predložio da se razvije sistem jedinica za ugljenik na bazi ruskih proračuna, koji bi se priznavao u inostranstvu, piše u tekstu.