Члан Управе НЛБ банке Живко Шифтар засјео је у јануару ове године на ту функцију на коју је дошао из Уникредит банке Словенија у којој је прије четири године дошло до "чистке" у којој је смијењен са функције.
О овој афери су раније писали словенски медији.
Према писању словенског портала, siol.net, са позиција су отишли Живко Шифтар, руководилац пословања са средњим предузећима, Дамијан Долинар, који је годинама водио одјељење за управљање ризицима и Рок Розман, који је обављао различите руководеће функције у Уникредиту.
Смјена руководства Уникредита, пете по величини словеначке банке по билансној суми, снажно је одјекнула у пословној заједници. Поготово што банка никада није открила зашто су њени бивши челници морали да оду.
Према тадашњим сазнањима словенског портала siol.net, замјене су резултат једне од највећих прича Уникредита у Словенији, у коју су очигледно директно умјешани њени сада бивши челници.
Ријеч је о санацији Ливара, једне од највећих словеначких ливница са више од 700 запослених.
Након спасавања компаније од банкрота, банке повјериоци на челу са Уникредитом одлучиле су да препусте њено власништво инвеститорима скривеним иза пореских савјетника.
Иако су једва улагали сопствени новац у Ливар, очекивали су милионске зараде од његове продаје.
Али санација, након које би услиједила продаја, зашла је у ћорсокак.
Према ранијем писању поменутог портала, Уникредит, који је изложен Ливару са више од осам милиона евра кредита, морао је да пронађе ново ријешење за компанију.
У међувремену, један од малих акционара Ливара захтијевао објелодањивање закулисних споразума и посебну ревизију наводно контроверзних послова.
Ливница продата скривеним инвеститорима за пола милиона евра
Банке су преузеле узде Ливара крајем 2012. године, када је компанија била на ивици банкрота. У односу на 2011. годину изгубила је четвртину промета и остварила висок губитак, а новчани ток из пословања није био довољан ни за плаћање камата на банкарске кредите.
Због тога су челници Уникредит и Хипо банака (данас Адико) одлучили да експропријају бивше власнике Ливара, који су наводно били одговорни за лоше стање, и да предузму пословно реструктурирање компаније. Али умјесто да сами преузму власништво, они су кренули другим путем.
За пет милиона евра дугови Ливара продати су новооснованој компанији Вимпро за само пола милиона евра.
Њен званични власник био је порески консултант Михаел Кнаус из Аустрије, који је истовремено сарађивао са Уникредитом у спасавању словеначког Динерса од банкрота.
Да је Кнаус позајмио само своје име свједочи и чињеница да је позајмио новац за финансирање куповине Ливара у цјелини. Не зна се да ли га је добио од Уникредита.
Банкари су на чело Ливара поставили Јожета Калигару, који је, као и Кнаус, помогао спасавање Динерса. Заједно са Ливаровим менаџерским тимом одмах је кренуо у пословну санацију предузећа и успјешно је извео за мање од двије године.
Из Уникредит Словенија су раније за поменути портал истакли да ова банка нема власнички удио у Ливару.
Нису одговорили на питање да ли је недавни одлазак Стефана Вавтија и још неких водећих запослених повезан са спасавањем Ливара.
О платама радника одлучују људи умијешани у бројне афере
Из наведеног закључујемо да је Живко Шифтар дошао у Управу НЛБ банке на ко зна какве препоруке и са поприлично сумњивим искуством од раније.
И на крају подсјетник, о томе да ли ће неки радник добити зарађену плату, одлучују чланови управе НЛБ банке, који су и сами били умијешани у бројне афере.
Банке у Републици Српској и БиХ веома добро послују, и зато би требало да поштују права радника.
