Снијег и киша који су јуче пали широм Републике Српске обрадовали су пољопривреднике, који кажу да су ове падавине спас у задњи тренутак за бројне озиме културе, као и воће.
Како кажу пољопривредници за "Независне новине", иако се снијег није дуго задржао, те није било обилнијих падавина, ипак је допринио да се усјеви и воће полако "враћају" у живот.
Саво Бакајлић, предсједник Регионалног удружења пољопривредника Семберије и Мајевице, за "Независне" каже да након ових падавина усјеви већ дају знаке живота, а поготово кад је пшеница у питању.
"Код нас је у четвртак ујутру одмах била другачија прича. Нису то биле обилне падавине, али је ипак добро дошло, јер је пшеница површинска биљка и свака кап влаге која је пала на њиве је значајна за нас. Ипак, у наредном периоду би нам требао нови сњежни прекривач који би заштитио пшеницу", рекао је Бакајлић.
Но, наглашава он, ово је спас у посљедњем тренутку, јер су њиве биле поприлично лоше, и изгледало је да ће бити преполовљено ницање.
Како додаје, пољопривредници су већ били почели страховати шта ће се десити, "јер је сјеменка која је отишла дубље поникла, а ове су остале на површини, али сада је већ видљиво да је много боља ситуација".
И Стојан Маринковић, предсједник Савеза удружења пољопривредних произвођача Српске, за "Независне" појашњава да падавине нису биле обилне, али су сасвим довољне за озиме културе.
"Истина је да неће бити неких ниских температура у наредном периоду, али ће влага коју смо добили бити идеална за додатно ницање усјева, који су шаролико никли, али и за обраду земљишта за јесење орање", казао је Маринковић.
Он додаје да се, иако је сада већ касно за то, можда чак неко одлучи да посије у наредном периоду.
Драгоја Дојчиновић, предсједник Удружења воћара Српске, каже да је пало јако мало снијега, који није остао ни на гранама, нити на земљи.
"Нама би добро дошло да напада већи сњежни прекривач, али и да мало захлади. У овом периоду то нам заиста треба како би раније прекинуо вегетацију, а посебно би нам одговарало ако би наредних дана температуре мало пале", истиче Дојчиновић.
Према његовим ријечима, велики је проблем, као што је то видљиво неколико година уназад, ако рано крене вегетација.
"Свједоци смо да посљедњих година, у периоду од новембра до јануара, буду високе температуре, а кад вегетација не мирује преко зиме, онда у прољеће имамо проблеме, али ово нам сад штима", закључује Дојчиновић.
Подсјећамо, почетком новембра пољопривредници су се жалили, с обзиром на то да није било падавина, да су усјеви у лошем стању, те им је била пријеко потребна влага како би се опоравили.
