Предсједник Владе Републике Српске Радован Вишковић рекао је у интервјуу Срни да је Српска финансијски стабилна и да на вријеме испуњава све своје обавезе - пензије, плате и социјална давања исплаћују се у предвиђеним роковима.
"У априлу смо исплатили двије пензије, 8. марта за тај мјесец и 26. марта за април, пред првомајске и васкршње празнике. То је изискивало огромна средства која смо обезбиједили и сматрам да је то најбољи показатељ стабилности финансија Републике Српске", поручио је Вишковић.
Он је нагласио да су од краја 2018. године до данас пензије у Републици Српској повећане за 60,1 одсто, а плате буџетских корисника за 100 одсто.
"Реални раст плата и пензија је значајно већи него што је раст инфлације. Инфлација у марту 2024. године је 2,7 одсто, а просјечна инфлација у периоду јануар-март 2024. године је 2,8 одсто", рекао је Вишковић.
Он је указао на највећу запосленост од када постоји Република Српска, а укупан јавни дуг је на минималном нивоу.
"Просјечна нето плата у марту 2024. године је 1.394 КМ, док је просјечна нето плата у периоду јануар-март ове године износила 1.366 КМ, што је више за 9,8 одсто (односно реални раст је 6,8 одсто). Просјечан број запослених за 2023. годину износио је 290.491", рекао је Вишковић.
Он је закључио да се, када погледате све ове показатеље, може закључити да су сви трендови позитивни, што потврђују и инвестиције у Републику Српску и константно повећање броја радних мјеста - отварају се нове фабрике и постројења, самим тим додатно ће расти број запослених, што ће све заједно ојачати привреду, а тиме и економију Српске.
Уговорене инвестиције од 2,8 милијарди КМ
Вишковић је рекао да је усвојен Приједлог програма јавних инвестиција за период 2024-2026. година, када су у Републици Српској уговорене инвестиције од 2,8 милијарде КМ, и то у секторима енергетике, саобраћаја, здравства и пољопривреде.
Он је рекао да су највећа улагања у пројекат изградња ХЕ "Бук Бијела" у оквиру "Хидроелектроенергетског система Горња Дрина", изградња ХЕ "Дабар" и ХЕ на ријеци Бистрици.
Када је ријеч о здравству, премијер Српске је рекао да укупна вриједност пројеката износи 740 милиона КМ, а у периоду 2024-2026. година планирана су улагања од 337 милиона КМ.
"Ту бих прије свега истакао пројекат изградње и опремање новог објекта ЈЗУ Болница Требиње укупне вриједности 128,5 милиона КМ. Поред тога, завршавамо болницу у Добоју, а свакако да улажемо у здравствене установе у Фочи и Градишци", рекао је Вишковић.
Приоритетних 16 пројеката
Он је навео да су потврђени приоритетни пројекти који ће бити финансирани ове године, те одређена листа од њих 16 укупне вриједности 62,3 милиона КМ.
Предвиђена је, каже, санације објекта ЈУ ОШ "Никола Тесла" Дервента, изградња основне школе у Источном Новом Сарајеву, одлуком је обухваћена и реконструкција објекта за потребе Ректората и Музичке академије Универзитета у Источном Сарајеву, те друга фаза изградње Факултета физичког васпитања и спорта Пале.
Према његовим ријечима, са три милиона КМ ће бити суфинансиран и пројекат "Изградња спортске дворане" у Добоју, а планирана су и средства за изградњу објекта за потребе Полицијске управе Источно Сарајево, за наставак радова на уређењу и санацији водопривредних објеката на територији слива Саве, те доградње и проширења система противградне заштите Републике Српске.
"Планирана је и прва фаза изградње саобраћајне инфраструктуре у Кампусу у Бањалуци у износу 200.000 КМ, затим финансирање увођења новог система фискализације у Републици Српској, те пројекат реконструкције и адаптације објекта `Дом Партизан` на Јахорини", рекао је Вишковић.
Поносан на повећање најниже плате на 900 КМ
Вишковић је рекао да је поносан што је било довољно унутрашње снаге и политичке подршке за повећање најниже плате у Српској на 900 КМ, а први показатељи са терена говоре да је Влада с правом ушла у ову причу.
"Наравно, увијек ће бити оних што ће се бунити, што ће тврдити да ће се угасити силна радна мјеста и слично. Али, кад већ причате о томе, дајте неке чврсте, конкретне аргументе. Колико радних мјеста је нестало у ова четири мјесеца, откако се примјењује нови износ минималне плате? Ко је то отпуштен због тога? Кад смо доносили ову одлуку, ми смо врло детаљно разрадили све могуће сценарије и, како је вријеме показало, били смо потпуно у праву кад смо се одлучили на овај корак", рекао је Вишковић.
Он је рекао да лично осјећа сатисфакцију због те одлуке.
"Ако ћемо лично, да, осјећам сатисфакцију због тога што је минималац удвостручен у мом мандату на челу Владе и што смо, овим путем, смањили простор за разне манипулације којим смо свједочили свих година", рекао је Вишковић.
Имајући у виду да се дио послодавца није сагласио са одлуком о најнижој плати, Вишковић је рекао да не постоји ниједна одлука око које ће увијек постојати консензус заинтересованих страна, и не треба имати заблуда о томе.
"У причи о најнижој плати, ми смо, као Влада, имали задатак да пронађемо компромисно рјешење између интереса радника и послодаваца, те процијенимо шта је најбоље за Републику. Као Влада, преузели смо политички и економски ризик те одлуке, свјесни да нико до краја неће бити задовољан. Међутим, није мој посао да некога учиним задовољним, него да урадим оно што је најбоље за народ и државу", рекао је Вишковић.
Израда социјалне карте у пуном јеку
Вишковић је истакао да је рад на изради социјалне карте у пуном јеку, напредује веома добро и да вјерује да ће овај веома важан пројекат бити завршен у што краћем року, много брже него што је урађено у неким другим земљама.
"Доласком новог директора Дражена Вишњића на чело Агенције за информационо-комуникационе технологије све је добило на замаху и крупним корацима рјешавамо ставку по ставку", рекао је Вишковић.
Он је указао да је израда социјалне карте мултидисциплинаран и веома комплексан пројекат, јер ће, осим израде софтверског рјешења, морати да буду донесени нови закони и подзаконски акт.
"Радимо упоредо више ствари, свако свој дио посла. Видјели смо каква су искуства других, прије свега Србије, и трудимо се да на крају добијемо најбоље могуће рјешење", рекао је Вишковић.
Он је истакао да је израда социјалне карте од огромног значаја, како за грађане Српске, тако и за систем у цјелини, те је један од приоритета у овом тренутку јер ће систем да препозна и идентификује социјално угрожене грађане и искључиво према њима усмјери своју социјалну политику.
"Њеном надоградњом ће се одређене користи само повећавати како на задовољство Владе Српске, тако и на задовољство наших грађана који ће то сигурно осјетити и да ће помоћ користити само они грађани којима је помоћ заиста потребна", рекао је Вишковић.
Повећање ефикасности и конкурентности - основни циљ реформе јавног сектора
Када је ријеч о реформи јавног сектора, Вишковић је рекао да су укупно 22 јавне здравствене установе прешле на трезорски систем пословања, од тога четири републичке здравствене установе (завода), те 18 домова здравља.
"Још 2021. године извршена је анализа укупних евидентираних обавеза 16 домова здравља, који су почетком 2022. године прешли на трезорски систем пословања, те су обезбијеђена потребна средства у износу од 6,5 милиона КМ за измирење постојећих обавеза", подсјетио је Вишковић.
Он је рекао да је, такође, покренут поступак реструктурирања "Жељезница Републике Српске" и да су активности на окончању овог поступка у току, те регистар подстицаја привреди, који представља електронску базу о средствима за подстицаје привреди Републике.
"Електронски сервиси су омогућили матичним службама да, у поступку обраде пријаве рођења, вјенчања или смрти електронским путем добију податак о пребивалишту лица који је потребан за поступање по пријавама за упис података у матичне књиге", рекао је Вишковић.
Он је указао и на реформу банкарског сектора и унапређење платног промета.
"Треба напоменути и промјене у МУП-у гдје су успостављени Хеликоптерска јединица и Жандармерија, те унапријеђена обука полиције и трансформисана Висока школа унутрашњих послова у Факултет безбједносних наука, што се показало као исправан потез, будући да је то данас најтраженија високообразовна институција, чланица Универзитета у Бањалуци. Такође, основана је Средња школа унутрашњих послова у којој се тренутно школују 183 ученика трећег разреда", напоменуо је Вишковић.
Када је ријеч о либерализацији тржишта електричне енергије 2020. године, он је подсјетио да је нови Закон о електричној енергији, који је имао реформски карактер, у примјени од 1. јануара 2021. године и да у суштини транспонује директиве тзв. Трећег енергетског пакета као наставка либерализације тржишта електричне енергије.
"Његова примјена у пракси већ има значајан утицај не само на електроенергетски сектор, већ и на цјелокупну привреду и друштво. Дат је основни правни оквир за даље реструктурирање и реорганизацију електроенергетског сектора и пословање на принципима тржишне конкуренције", навео је Вишковић.
Он је нагласио да је основни циљ реформе био и остао повећање ефикасности и конкурентности јавног предузећа, што ће за резултат имати унапређење конкурентности и других привредних грана, као и смањење ризика по јавне финансије и стварање фискалног простора за пружање других јавних услуга.
"Законом о обновљивим изворима енергије дефинисане су нове шеме подстицаја с циљем да подстицајне мјере буду засноване на тржишним принципима и да се ограничи, односно смањи раст накнаде за подстицање обновљивих извора енергије с једне стране, а да се, с друге стране, олакша развој пројеката који користе обновљиве изворе енергије", рекао је Вишковић.
