Прије него што подигнете кредит, сигурно ћете се у неком тренутку запитати шта да радите ако не будете могли отплатити рату.
То је сасвим логично питање, јер ће понекад од тога зависити да ли ћете подићи кредит.
Како реаговати уколико касните са ратом?
У тренутку када се одлучујете за кредит, било да је то готовински, стамбени или неки други, сигурно ћете се запитати шта радити уколико ствари крену нежељеним током. На примјер, ако се зарада смањи, или ако се нађете у непредвиђеној животној ситуацији и самим тим отплата кредита постане проблем.
Прва ствар коју можете урадити, ако схватите да нећете моћи на вријеме да платите рату кредита, јесте да поразговарате са својим банкаром, објасните му ситуацију и покушате да заједнички нађете решење.
Ако дођете у ситуацију да не можете више извршавати своје обавезе према банци, можете доћи до момента када ће кредит морати да отплаћује ваш жирант или ће банка морати да активира неко од средстава обезбјеђења кредита. У таквој ситуацији се може десити да се рате кредита скидају директно са плате или пензије.
Али, ако постане извјесно да бисте могли да касните са отплатом, разговарајте са својим банкаром и сазнајте сљедеће:
- послије колико дана се кашњење уписује у регистар података о новчаним обавезама и о уредности физичких и правних лица у измиривању тих обавеза према банкама,
- када почиње да се наплаћује затезна камата и колико она износи и
- послије колико дана кашњења банка активира средство обезбјеђења кредита.
Шта можете урадити?
Било би добро да се распитате о могућностима изласка из ове ситуације, па банкарског службеника питајте и да ли је можда могуће добити нешто од сљедећег:
- репрограм дуга
- рефинансирање кредита и
- грејс период
Каква је процедура банака?
Процедура која се одвија приликом кашњења у отплати је отприлике иста код свих банака, па тако најчешће након неколико дана кашњења у отплати кредита услиједе позиви од стране банке уз подсјећање да се доспјела рата измири. Недуго након тога банка шаље писану опомену клијенту и почиње са зарачунавањем затезне камате.
Иначе, битно је знати да висину каматне стопе, која се обрачунава на дуговања, банка дефинише у уговору о кредиту.
Финансијске институције уговором утврђују висину стопе затезне камате на начин како је то прописано Законом о облигационим односима, а што може бити затезна камата која је утврђена посебним законом (законска затезна камата) или уговорена камата, ако је она виша од стопе законске затезне камате, која тече и послије дужниковог кашњења.
Дакле, у складу са законском регулативом, у погледу висине затезне камате финансијска институција може само да обрачунава и наплаћује законску затезну камату на сва доспјела потраживања (10 одсто годишње) или да као стопу затезне камате примјењује стопу редовне уговорене камате (уколико је она виша од законске затезне камате).
Запљена
Када је у питању стамбени и хипотекарни кредит, ако дужник закаже у погледу отплате, банка може надокнадити преостали износ кроз продају имовине под хипотеком.
Спровођење ове одредбе из споразума о хипотеци се може спровести путем судова (судско извршење) или споразумно (вансудско извршење) с клијентом који не извршава обавезе.
За судско извршење потребно је именовати особу за продају имовине под хипотеком, чим су испуњени неки услови из споразума, а то је обично немогућност да у цјелини отплати кредит.
Вансудско извршење значи да зајмодавац може понудити на продају имовину под хипотеком путем нотара, без судског процеса, преносе Независне.
