Чипфлација (cheapflacija) је термин који се сви више помиње у свијету, али и у нашој регији. Ова врста инфлације подразумијева да је цијене јефтиних роба и услуга расту по драстично вишим стопама од луксузне робе, због чега службена стопа инфлације тешко одговара инфлацији просјечног домаћинства
Инфлација не утиче једнако на све потрошаче. Сиромашнија домаћинства посебно су тешко погођена све већим цијенама посљедњих година, при чему храна, на примјер, чини много већи удио у њиховој потрошњи од богатијих домаћинстава, а основне намирнице су међу главним покретачима инфлације.
У Хрватској, рецимо, од септембра 2021. до септембра 2024. инфлација у угоститељству износила је 43,8 одсто док је услуга оне најјефтиније хране (услуга брзе хране и готове хране за ван) нарасла по стопи од 66,4 одсто.
Брза храна, дакле, расла је по 50 посто бржој стопи од оне забиљежене у класичним ресторанима, а слично је могуће доказати и на примјеру јефтинијих намирница, тачније робних марки.
Како су расле цијене?
Према подацима Consumer Panel Services GfK, цијена робних марки у периоду од октобра 2022. до октобра 2023. године раста по стопи од 21.2 одсто, док у истом периоду цијене брендова биљеже раст од 13.6 одсто, дакле прилично мање.
Занимљиво је, напомиње Младен Кожић из Consumer Panel Services GfK, да тај раст цијена робних марки поврх брендова у Хрватској мало каска за глобалним трендовима, односно догађа се с одмаком од шест мјесеци, иако је на глобалном нивоу тај раст робних марки присутан тамо већ негдје од априла 2022. године, пише Јутарњи лист.
Робне марке су и у Хрватској, у односу на брендирану робу, доживјеле знатно виши раст цијене и од просјечне инфлације и од брендираних производа те су, иако и даље јефтиније од хране брендираних произвођача, потрошачима причињавале највећи шок те им остављале трајан утисак како су поскупљења драстично виша од онога што се промовише званичном стопом инфлације. И то заправо није била обмана него истина - за већину потрошача службена стопа инфлације није имала баш никакве везе са стварним поскупљењима нити је одговарала структури и примјенама унутар буџета.
Ствар је заправо доста логична - јефтинија роба и услуге у правилу представљају базичну робу које се тешко одрећи те уједно код домаћинстава нижих доходака сачињава највећи дио потрошачке корпе, па је онда и сасвим разумно осјећати да нам је у животу знатно теже него што то каже службена статистика - јер је то и истина.
Привлачна тема
Cheapflacija је у свијету притом изузетно привлачна тема разним економистима и другим стручњацима који кроз анализе редовно упозоравају на мањкавост доступне службене статистике о инфлацији.
Користећи микроподатке из Анкете о потрошњи домаћинства, научници су рачунали стопе инфлације за неколико типова домаћинстава различитим по дохотку или другим обиљежјима, а резултати су показали да постоје значајне неједнакости те да је стопа инфлације за 10 одсто доходовно најсиромашнијих у том двадесетогодишњем периоду била за чак 11 постотних бодова већа од оне за 10 одсто најбогатијих.
Додатно, како је заправо била ријеч о раздобљу ниске инфлације, аутори су накнадно анализирали и 2022. годину.
"Радили смо додатну анализу која је показала да је у студеном 2022. просјечна разлика у стопи инфлације између 10 посто најсиромашнијих и 10 посто најбогатијих домаћинстава у Хрватској износила више од 6 постотних бодова. То може значити да смо у том мјесецу имали сиромашна домаћинства са годишњом стопом инфлације од 16 посто и нпр. богата домаћинства са стопом инфлације од 10 посто", појашњава Марина Ткалец, коаутор рада "Неједнакости инфлације у Хрватској", али додаје како је важно напоменути да истраживање у обзир узима само разлику у корпама, али не и разлику у цијенама производа.
"Велике разлике у стопама инфлације"
"Истраживања везана нпр. за САД, показују да разлике у стопама инфлације које произилазе из корпе чине тек једну трећину свих разлика. То сугерише да су наше процјене доња граница и да су стварне разлике између стопа инфлације домаћинстава значајно изнад наших процјена", каже Ткалец.
Слично доказују истраживања проведена и у неким другим европским и свјетским земљама. Британски институт за фискалне науке тако је у раду о cheapflaciji недавно открио да је просјечна кумулативна инфлација у Уједињеном Краљевству износила 26.6% у периоду од 2021. до 2023. године, али да је инфлација која се односила на јефтину робу и храну била одговорна за чак 54.5% укупне стопе инфлације, што значи да је инфлација већином "гурана" захваљујући расту цијена јефтине робе.
