Швајцарски франак достигао је рекордну вриједност према долару у посљедњој деценији, јер инвеститори појачано траже сигурна уточишта усљед трговинских тензија широм свијета и страха да би оне могле прерасти у глобални трговински рат, пише Фајненшл тајмс.
Такво преусмјеравање капитала подстакло је очекивања да ће централна банка морати да снизи каматне стопе на нулу или испод тога како би обуздала јачање валуте.
Швајцарски франак, историјски препознат као сигурно уточиште на финансијском тржишту због политичке и економске стабилности те алпске државе, ове недјеље достигао је готово рекордну вриједност у односу на долар. Амерички долар пао је на испод 0,8 франака, први пут од шокантне апрецијације франка 2015. године.
Дефлаторни шок
То је швајцарске монетарне власти довело у незавидан положај, јер покушавају да обуздају валуту како би подржале извозно оријентисану привреду, а да притом не изазову реакцију Сједињених Америчких Држава, које су већ запријетиле високим царинама. Те “супротстављене струје” стављају централну банку у “запањујуће тежак” положај, изјавио је Кит Јукес, главни девизни стратег банке Societe Generale.
“Швајцарска влада не жели поново да се суочи са снажним дезинфлационим притисцима и због тога је фрустрирана,” додао је.
Приноси на краткорочне државне обвезнице пали су у негативну зону посљедњих дана, јер су трговци почели да спекулишу да ће Швајцарска национална банка одговорити смањењем каматних стопа. Двогодишњим швајцарским обвезницама, које одражавају очекивања кретања каматних стопа, у петак се трговало незнатно испод нуле.
Брза апрецијација франка носи ризик дефлаторног шока за Швајцарску, што додатно погоршава утицај трговинског рата америчког предсједника Доналда Трампа на економски раст, истичу аналитичари. Са 31 одсто, “реципрочне” царине које су уведене на швајцарску робу раније овог мјесеца (прије него што су суспендоване на 90 дана) премашују царине на робу из ЕУ. Швајцарска се ослања на америчке потрошаче за више од 10 одсто извоза.
Шок за домаће дужнике
Ситуација је подстакла швајцарску владу на дипломатску офанзиву. Предсједница Швајцарске Карин Келер-Сутер, која обавља и функцију министарке финансија, телефоном је разговарала са Трампом неколико сати прије него што је он најавио паузу од царина. Ове недјеље отпутовала је у Вашингтон на састанак с америчким министром финансија Скотом Бесентом, гдје је изјавила да су разговарали о “могућностима за унапређење сарадње између двије земље”.
Швајцарска, која је историјски настојала да обузда јачање своје валуте, није страна оштрим монетарним потезима. У јануару 2015. године, Швајцарска народна банка изненада је укинула политику ограничења вриједности франка у односу на еуро, што је довело до наглог раста валуте и изазвало шок код корисника кредита у францима, међу којима и у Црној Гори и Хрватској.
Аналитичари наводе да званична Берн страхује да би га САД могле поново прогласити валутним манипулатором уколико би снажно интервенисао на тржишту ради слабљења франка. Швајцарска је додата на америчку листу “валутних манипулатора” током посљедњих недјеља Трамповог првог мандата, дијелом и због интервенција у циљу ублажавања финансијских потреса изазваних пандемијом коронавируса. Са листе је уклоњена током администрације предсједника Џоа Бајдена, преноси Банкар.