Прије годину је из Индије дошао у Српску у потрази за бољим животом. Данас ради као пекар, каже, и више је него задовољан условима рада, а нарочито платом.
Волио би да и остане овдје. За сад од српског језика зна рећи којим занимањем се бави.
„Видјећемо, волио бих остати овдје када бих нашао праву жену за себе да се оженим. Главни разлог због ког сам дошао овдје је боља плата. Завршио сам школу у Индији, тамо сам се пријавио за неколико послова, али плате су врло мале. Препоручио бих свим својим земљацима да, уколико желе да зараде, дођу овдје“, рекао је Гурпатап Синг Санду, пекар.
Он није једини, све више је страних радника у Српској. Завод за запошљавање Републике Српске за десет мјесеци ове године испунио је све квоте када су у питању радне дозволе за странце. Највише их је пристигло управо из Азије. У наредним годинама, због одлива домаћих, потреба за страним радницима ће се утростручити, сматрају послодавци.
„Извјесно је да ћемо у наредним годинама требати негдје између 20,30 хиљада радних дозвола за Републику Српску, за БиХ је то још већи податак. У суштини, с обзиром на структуру наших радних мјеста и оно што наши људи желе да раде да ћемо у наредним годинама имати све више и више радних дозвола за странце“, изјавио је Саша Аћић, директор Уније послодаваца Републике Српске.
Из Синдиката због тога упиру прст у послодавце. Кажу требали би више повести рачуна о томе да задрже домаће раднике.
„Радничка права су једнака и за оне из Бангладеша и за оне који живе у Републици Српској. Дакле не може и не смије бити експлоатација радника, али ми смо за опцију да сачувамо нашу радну снагу, да та радна снага остаје овдје, да ствара своје породице, али да може да живи од свог рада“, истакла је Ранка Мишић, предсједник Савеза синдиката Републике Српске.
Ипак, чини се да то послодавце много не и брине. Правдају се да је тако и у земљама региона, а да су искуства са страним радницима до сада и више него добра.
